На највећим инфраструктурним пројектима у Србији раде стране компаније, док се домаће фирме сада задовољавају улогом подизвођача.
То се рефлектује и на положај те гране и на њен удео у БДП-у, јер се активност из године у годину смањује за по најмање десет одсто. Уколико се таква пракса настави, упозоравају стручњаци, остаћемо без ефикасне и способне грађевинске оперативе, па ће и одржавање капиталних објеката постати проблем.
“Већину грађевинских радова које организује или финансира држава изводе стране компаније. У овом тренутку на нашим пројектима послове су добила предузећа из Италије, Шпаније, Грчке, Аустрије, Русије, Кине, Азербејџана и других земаља. Она су главни извођачи радова, што значи да убиру профит, док су за подизвођаче ангажовали наше фирме, најчешће оне којима не морају пуно да плате. У овом тренутку у Србији од 240 грађевинских предузећа, око 120 не испуњава основне услове који се постављају на тендерима, нити располажу механизацијом како би прихватили неки, евентуално понуђени посао. Такве фирме спуштају цену на тржишту, а држава помаже да се такво стање одржи”, каже Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије.
Он објашњава да наша јавна предузећа када бирају извођача међу учесницима тендера који су расписали, најчешће опредељују за стране компаније.
То правдају чињеницом да се ти послови финансирају из иностраних кредита, при чему банке креирају услове тендера које домаће фирме не могу да испуне.
Још је драстичнији модел искључивања домаћих грађевинара када је реч о пословима које кредитира нека страна влада, а то се дешава све чешће, која тада за позајмицу са повољном каматом поставља услов да извођач радова буде њихово предузеће.
У склапању таквих аранжмана заборавља се “детаљ” да ће кредите враћати сви грађани Србије и да ће то бити много теже уколико се ослаби читава једна, некада моћна грана.
Родић тврди да уколико се та ситуација настави и даље, грађевинска оператива Србије ће изгубити чак и способност да одржава инфраструктурни систем земље.
“Једини начин да до тога не дође је да наше велике грађевинске фирме добију могућност да раде на капиталним пројектима и да зараде. Рад на великим пројектима у земљи је битан и због тога што тако домаће компаније добијају осим профита и референце које су им “улазница” за велике пројекте у иностранству. Сада све то убиру стране компаније које раде на нашим градилиштима, иако обично посао носе српске фирме”, објашњава Родић и додаје да због лошег стања у грађевинској индустрији све је мање ђака који се школују за те послове, па друга опасност која прети је да се остане и без кадра који би евентуално могао да учествује у подизању гране.
Разлог за све набројано, наставља Родић, јесте то што досад држава уопште није обраћала пажњи на развој и потребе домаће грађевинске индустрије.
“Велики проблем је тај што је из целог процеса досад била елиминисана стручна јавност. Управо је струка та која би требало да има главну улогу када се одлучује о томе каква правила на тендерима треба да важе, који критеријуми треба да се задовоље и шта су услови за добијање посла. Досад то није био случај. Такође, потребно је прекинути са политиком да је једини начин за извођење великих грађевинских радова задуживање у иностранству. Неопходно је да држава нађе начин да капиталне радове финансира и из домаћих средстава. Влада је ангажовала еминентне стране саветнике, они би требало да осмисле стратегију која то омогућава. Али, мислим да је ствар једноставна и да само домаће грађевинске фирме морају да имају исте могућност као и стране”, каже саговорник Данаса.
Данас
