БЕОГРАД/АТИНА – Чврста вишегодишња контрола председника Реџепа Тајипа Ердогана над полицијом и државним апаратом била је кључ његовог успеха у одбрани од ноћашњег војног удара “кемалистичке војске и дубоке државе”, пише данас грчки новинар, познавалац прилика у Турској, Христос Зервас.
У чланку на сајту “Пресс Пубица” Зервас констатује да је зато Ердоган дуго игнорисао снагу официрског кадра Војске, да се, “уз намештене провокације”, зато судило за завере и “издаје”, за мешање у јавни живот. У то доба, на почетку своје власти, Ердоган је у заједничком покушају да измене “световни карактер” Војске било близак са исламским свештеником Фетулахом Гуленом с којим се потом разишао, а Гулен побегао у САД.
Све указује да су привилеговани односи Ердогана с полицијом, службом безбедности и обавештајном службом МИТ, као и с делом правосудја, уз његов велики утицај на већину локалних власти, што је све прошле ноћи и активирао захваљујући и друштвеним мрежама, довели до великог изласка народа на улице – у основи својих фанатичних присталица. То је био одлучујући фактор који је јутрос у зору превагнуо у корист режима, пише Зервас.
Важно је ито што је највећи део Оружаних снага одлучио да се не прикључи пучу.То што је, како се процењује, у војном удару учествовало свега 5.000 припадника Војске која има више од милион људи, и то што се нико од највиших официра није активно укључио, указује да је то био “оперетски пуч”. Има и мишљења да се може закључити да изгледа као да је побуњенике “неко увукао у замку”.Најчудније је то што је пуч био најављен марта ове године када је у медјународној штампи било написа да предстоји државни удар у Турској да би се збацио конзервативни происламски председник Ердоган, оптужен за аутаркичну владавну.
Гласина је било толико, да је Војска Турске морала да их демантује што су тада широко пренели турски медији, пише Зервас.По тадашњем писању виоскотижаног турскг листа “Хуријет”, припремање пуча је било приписано официрима блиским бившем савезнику и потоњем непријатељу Едогана, свештенику Фетулаху Гулену који живи у избеглиштву у САД.Гулена турска држава гони због “управљања паралелном структуром” унутар државне власти, укључујући снаге безбедности и правосудје, да би срушио Ердогана који је на власти од 2003, тада као премијер.Јутрошња пропаст пуча није изненадјење, пише Зервас и набраја као једине успехе пучиста то што су на неколико сати запосели два моста и аеродром у Истанбулу, као и државну ТВ ТРТ.
Шеф катедре Политичких наука и медјународних односа на истанбулском Универзитету Бахчешехир, Гјулнур Ајбет рекао је за ББЦ да је пуч пропао из три разлога: мали број учесника, брзо дистанцирање врха Војске од њих, и изалазак градјана на улице.По информацијама из Турске, полиција и општинске власти су у ствари бике “нефомална Ердоганова гарда”, пише у чланку.Уз то, пучисти нису успели да заузму Команду полиције и седиште обавештајне службе МИТ у Анкари, те су наставили да делују ти битни делови механизма подршке Ердогану.
У Истанбулу су активирање градјана предводили општински службеници, те их је тако 17 и погинуло у синоћним сукобима на улици, како је саопштила градска управа.У многим градовима, наводи даље Зервас, активност полиције и општинских службеника је била координирана, посбено при блокирању капија касарни Војске полицијским и комуналним возилима – камионима за одношење смећа.У већини случајева полицијске снаге су се директно сукобиле са снагама пучиста, а само у Анкари је тако погинуло 17 полицајаца, у свом штабу. Индикативно је и неделовање полицајаца када су пред њиховим очима огорчене Ердоганове присталице линчовале ухваћене пучисте.
Одмах по проглашњу неуспеха пуча, власт се јутрос бацила у велику кампању чишћења државног механизма, нарочито и правосудја. Смењено је 2.500 судија у целој земљи, ухапшено је и оптужено десет чланова Врховног управног суда Турске због учешћа у пучу.То најављује и друге мере у оквиру очекиваног заоштравања унутрашње политике Ердогана, “ојачалог пропашћу оперетског пуча”, закјлучује Зервас.
Бета
