Да ли се и ко поиграва временом?

Шта је истина? Да ли су стварно негде у нашој околини смештени уређаји којима се мења клима или нас је све ухватила масовна параноја? Да ли је могуће притиском на дугме изазвати кишу или сушу?

ПОЛУДЕЛА КЛИМА

Клима је, дефинитивно, подивљала! Некада се знало – зими је падао снег, лето је било топло, урагани се нису догађали у Европи… Правила више нема, а пролеће и јесен као и да не постоје. Из зиме се улеће право у жарко лето, а из лета у сурову зиму, најчешће без снега. Ако и падне, онда то није снег него смет, лавина и пошаст… Стручњаци о свему томе ћуте или нас уверавају да су временске прилике “у границама нормале”. Не треба бити експерт па схватити да ништа више није нормално и да се временске (не)прилике све теже подносе. Некада су само тешке метеоропате и чираши патили приликом сезонских промена, најчешће у јесен или у пролеће. Данас ретко ко може да се похвали тиме да се добро осећа. Промене више нису сезонске, оне су најчешће – дневне, а на сваких петнаестак дана температура додатно расте или пада за 10 до 15 степени – и то изненада, у року од само неколико сати.

Својевремено су велику медијску пажњу привукле тврдње лансиране на друштвеним мрежама о тајанственом агрегату са антенама који делује на људе и климу… Како се тада тврдило, у селу Бељина смештен је злогласни систем познат под називом ХААРП. Јавност је експлодирала – сви су виђали некакве антене и то свуда, и сви су тврдили да је то тај исти – ХААРП.

Шта је истина? Да ли су стварно негде у нашој околини смештени уређаји којима се мења клима или нас је све ухватила масовна параноја? Да ли је могуће притиском на дугме изазвати кишу или сушу?

Наука је достигла ниво који је пре сто година било тешко и замислити. Данас је свима јасно да се у тишини лабораторија наш свет мења драстичније него што би политика то икада успела да уради. Табу теме више не постоје. Оно што се може – то се и ради. А одавно више није тајна да су развијене технологије за манипулацију земљином атмосфером… Резултат је, нажалост, веома видљив на сваком кораку.

КО УПРАВЉА СНЕГОМ И КИШОМ?

Пре нешто више од двадесет година (1993) Америчка војска је започела пројекат HAARP (Скраћеница од – High Frequency Active Auroral Research Program) у области Гакон на Аљасци. Према званичним тврдњама, HAARP је створен са циљем да се “разумеју, стимулишу и контролишу јоносферски процеси који могу променити перформансе комуникација и система надгледања”. Једно много наивније званично тумачење пројекта каже да је основни циљ проучавање поларне светлости – Aуроре бореалис! Међутим, HAARP систем зрачи јоносферу високофреквентном струјом од три гигавата ефективне снаге!

У јавности је пројекат HAARP описан као “чисто истраживачко постројење које не представља никакву потенцијалну опасност за противнике САД и нема никакву вредност као војна мета”. Али документа која су се појавила откривају “мало” другачију причу, тако да је све мање оних који верују у званична саопшења…

НЕБЕСКА ГРЕЈАЛИЦА

Програм HAARP чини низ радиопредајника огромне снаге. Простирући се на површини од неколико хектара, ови моћни трансмитери свакодневно, у континуитету, одашиљу преко 3.000.000 вати. То је 100 пута снажнији одашиљач од оних какве, на пример, у Европи користе предајници BBC-a. Ипак, пулсна енергија коју одашиље HAARP може бити и више десетина хиљада пута јача.

Сигнал постројења са Аљаске је детектован у вишим слојевима атмосфере на висини између 100 км и 350 км, где га потом апсорбује јоносфера. То је и узрок благог загревања области на великим висинама, које се протежу десетинама километара. Заправо, може се рећи да је HAARP огромна и поприлично скупа грејалица за спољну употребу. Али, загревање јоносфере на северним ширинама има веома чудан ефекат.

За разлику од нижих географских ширина, у областима на великим висинама постоји природан проток електричне струје кроз јоносферу, који се повезује са појавом спектакуларне поларне светлости. Загревањем се мења проводљивост јоносфере и утиче на њене природне електричне струје, а то је кључна ствар у постојању програма HAARP.

HAARP пружа научницима (и неким другим профилима) могућност да се дочепају прекидача атмосферског електрицитета и да га укључују и искључују као да је обична сијалица. Омогућава им, такође, да мењају и модулирају природни образац нискофреквентних радио таласа које емитује јоносфера. Загрејани део јоносфере тако постаје џиновски, екстра нискофреквентни (ELF) радио трансмитер. Америчка војска је итекако заинтересована за ову врсту одашиљача, па је HAARP саграђен заједничким снагама Истраживачке лабораторије ратног ваздухопловства и одељења за поморска истраживања САД.

ДЕЛУЈЕ И НА МОЗАК

ELF таласи могу продрети кроз буквално сваку материју. Нормални радио таласи не могу продрети дубоко у воду, али ELF могу. ELF радио ће ускоро постати једино средство комуникације у нуклеарним подморницима које крстаре морским дном, тако да HAARP нуди далеко моћнија средства преноса порука од конвенционалних радио одашиљача и пријемника. То указује на интересе и умешаност морнарице САД; примена HAARP у комуникацији је већ документована али се детаљи још чувају под ознаком “војна тајна”.

При том, ELF таласи продиру далеко дубље у тло и стене него радио таласи. Гео-радар за истраживање тла је прилично ограничен дубином, али системи који користе ELF таласе могу лако завирити дубоко испод површине земљине коре и без изузетка лоцирати и идентификовати све подземне бункере и скровишта. Ово је, опет, област коју здушно већ годинама проучава америчко ваздухопловство. Јавности су и даље недоступне информације о резултатима тих истраживања.

HAARP се може користити и за манипулацију климатским условима, тврде независни истраживачи. Ефекат загревања се користи да би се крајње суптилно измениле ваздушне струје и створили масивни, кумулативни метеоролошки ефекти изнад одређеног подручја, који могу потрајати данима и недељама.

ELF таласи су, такође, побудили и велико интересовање теоретичара завера јер је њихова фреквенција веома блиска природној фреквенцији можданих таласа људи. Идеја да се ELF радио користи за контролу људског ума, ставља HAARP на прво место потенцијалних емитера радио таласа за масовну контролу човечанства. Не постоје јасни докази који би потврдили истинитост ове теорије, али управо због мањка доступних информација о евентуалним утицајима ELF таласа на људско здравље, у обзир треба крајње озбиљно узети и ову могућност.

ВАНДАЛСКИ ЧИН

Изградња одашиљача за HAARP захтевало је уништавање читавих шума оморика у нетакнутој дивљини Аљаске. Његових 6 дизел генератора јачине 3.600 коњских снага сагорева 95 тона дизел горива дневно, стварајући више од седам тона отпада који загађују ваздух. Требало би имати у виду и то да постројење лежи унутар басена Копер Ривер, који је један од најзначајнијих миграционих коридора за птице на Аљасци”. Уколико пролете кроз нискофреквентни електромагнетски зрак од 10 MHz који производи HAARP, птице буквално бивају спржене!

Најближи велики градови су Фербанкс и Енкориџ. Током последње две деценије, изложеност људи електромагнетском зрачењу повезана је са учесталом појавом умора, нервозе, губитка меморије, катаракте, леукемије, урођених деформитета, рака и промена на мозгу. Док је владина студија о “биоефектима” зрачења пројекта HAARP закључила да “хронична изложеност електромагнетном зрачењу не мора увек бити штетна”, други владини документи упозоравају да је такво зрачење довољно моћно да изазове експлозију аутомобила на аутопуту удаљеном 400 метара од Гакона и заустави пејсмекере путника у авиону који надлеће област(иначе, у зони у којој се налази HAARP је забрањено летење). Пентагон је већ одлучио да је радио интерференца HAARP-а сувише јака да би постројење било лоцирано близу било којег војног објекта.

Становници Аљаске покушали су да се боре против HAARP-а. Чарлс Иток Едвардин Јуниор, поглавица племена Инупиат, изјавио је на Скупу Стараца у Касиглуку : “Многи од нас су далеко од тога да буду срећни због мењања атмосфере планете на којој живимо. Не желимо да будемо ничији заморци!”

Као одговор на све протесте становника Аљаске, заменик секретара одбране САД је 1994. затражио повећање фондова за пројекат HAARP са 5 милиона долара на 75 милиона за 1996. Данас тај буџет износи – 10 милијарди долара!

Буџетом Министарства одбране омогућен је потпројекат у оквиру пројекта HAARP помоћу којег се фокусирани зраци враћају из атмосфере назад на Земљу и “продиру кроз већи део северне хемисфере” – заправо, претварајући HAARP у најмоћнији светски рентген апарат. Према извештају америчког Сената, то би “омогућило детекцију прецизних локација тунела и других подземних склоништа. Досадашње одсуство такве технологије представљало је озбиљан недостатак у плановима за прецизне нападе на задате циљеве”.

ВЕСНИК АПОКАЛИПСЕ

Пензионисани физичар са универзитета Принстон, др Ричард Вилијемс, прогласио је такво крпљење и калемљење јоносфере “крајње неодговорним чином глобалног вандализма”.

“Земља поседује деликатну равнотежу и потребу да се уколико дође до поремећаја, та равнотежа обнови. Нико тачно не зна како ће експериментисање са јоносфером утицати на равнотежу, или шта ће планета учинити у покушају да обнови нарушену равнотежу”. Ове пророчке речи изговорила је др Розали Бартел из Торонта, оснивач међународног Института за бригу о јавном здрављу, коментаришући пројекат HAARP.

Војни документи говоре да је намера пројекта HAARP да раскине део јоносфере загревајући га помоћу моћних пулсирајиућих нискофреквентних радио таласа. Зрачење које би се одбило назад на површину планете било би екстремно ниских фреквенција и распона.

Са намером да буде најмоћнији грејач јоносфере који је икада саграђен, монументална постројења пројекта HAARP у Гакону чини скуп од 48 антена, од којих свака има одашиљач са сопственим напајањем. HAARP је, међутим, много више од обичног научноистраживачког пројекта. Било који нови оружани систем у својој почетној фази може бити протумачен као “чисто истраживачки пројекат”. Чак су и поједини чланови Европског парламента уплашени и пренеражени могућностима пројекта HAARP. У многим земљама се готово стидљиво подижу забринути гласови противника. Истраживач на пољу квантне електродинамике, др Ал Зиелински, осликава апокалиптичну визију света, тврдећи да HAARP технологија може послужити као окидач за катастрофу глобалних размера које ће изазвати разорни електромагнетски таласи у тренутку “када дође до њихове интеракције са заштитним омотачем Земље и њеним гравитационим пољем”.

Јоносфера се чини поприлично далеком, али чак и када је човек не нарушава, она утиче итекако на свакодневни живот. На пример, радио таласи се одбијају о овај електрични енергетски штит који се налази управо изнад озонског омотача. Јоносфера врви електричним активностима, тако да се њен ток заснива на нелинеарности. То значи да је јоносфера динамична и да су њене реакције на експерименте непредвидљиве.

Концепт нелинеарности важан је да би се разумела велика забринутост независних научника, јер се нелинеарни ток може променити изненадно и неочекивано, или се снага енергије може увећати драматично. Неки теоретичари попут Зиелинског тврде да нелинеарни ток може под одређеним околностима исцурети у позадину енергије космоса, која се такође назива и “нултом тачком флуктуације вакуума”. Тако се у научним круговима већ поставља питање везано за пројекат HAARP – да ли средство заиста оправдава крајњи, непредвидиви резултат? Да ли је мудро бушити рупе у земљином електричном кишобрану? Да ли је мудро подбадати природни динамички систем без икаквог предзнања како ће систем реаговати?
НОРВЕШКИ ОКИДАЧ

У Норвешкој, научна асоцијација EISCAT управља постројењем за загревање јоносфере, које се налази близу Тромса. Његове карактеристике су веома сличне програму HAARP. Званични циљ ове научне институције је проучавање интеракција између Сунца и Земље праћењем поремећаја у горњим слојевима атмосфере које изазивају соларне активности али се, наравно, ова технологија може искористити за исту врсту опаких активности које се приписују и програму HAARP. Занимљиво је да EISCAT није привукао толику пажњу као његов амерички рођак HAARP. То је још занимљивије, ако се има на уму да су Скандинавци водећи у свету у истраживању ефеката електромагнетног зрачења на људе и околину. Д.В.

ПОРИЦАЛИ, ПА – ПРИЗНАЛИ: СТВОРИЛИ ПОЛАРНУ СВЕТЛОСТ У ТЕКСАСУ!

Пројекат “Poker Fleet” је покренут 1968. године и траје још увек! Истраживачка област Покер Флит налази се око 50 км северно од града Фербанкса на Аљасци. Главну реч у Покер Флиту воде Институт за геофизику и Универзитет Аљаске из Фербанкса, под покровитељством NASA. Више од 1250 ракета лансирано је управо са овог места. Званична верзија говори да је циљ овог експеримента био “спознавање хемијских реакција у атмосфери повезаних са глобалним променама климе”. Сличан експеримент, али уз употребу хемијских модула за избацивање (CRM), лансиран је из Черчила, област Манитоба – током 1980. године. Пројекат WАТЕRHOLE (Водена рупа) Брајана Велана успешно је раскинуо аурору бореалис и привремено зауставио њено појављивање.

У фебруару 1983. хемикалије испуштене у јоносферу изазвале су неоуобичајену појаву ауроре бореалис изнад Черчила. У марту 1989. лансиране су четири ракете изнад Канаде, испуштајући баријум на великим висинама и стварајући вештачке облаке. Вештачки облаци изнад Черчила могли су се видети са огромних даљина, чак из Новог Мексика. Наиме, помоћу 15 метара високих антена америчка морнарица је зрачила сигналима високог интензитета горње слојеве атмосфере стварајући контролисане поремећаје јоносфере. Још пре 1992. морнарица је говорила о стварању 10 километара дугих антена на небу да би произвела електромагнетске таласе екстремно ниских фреквенција, како би се комуницирало са подморницама. Још једна сврха ових експеримената је проучавање ауроре бореалис, коју су неки назвали правом лабораторијом плазме. Спејс шатлови су сада у могућности да створе аурору бореалис испуштањем снопа електрона. Током 10. новембра 1991. поларна светлост се појавила на небу изнад Тексаса први пут у историји постојања ове државе, а могли су је видети и становници удаљених држава Охајо, Јута, Небраска и Мисури. Небо је било обојено различитим нијансама боја, а поједини научници су за то смета окривили соларне активности. Међутим, касније су притиснути доказима многи признали да је у то време јоносфера вероватно била изузетно ослабљена, па су електричне честице у судару са земљином атмосфером створиле изузетан феномен видљивог светла назван ваздушни сјај. Ове честице би, у нормалним околностима, магнетне силе земље привукле на север, према магнетном полу земље. Поларна светлост, како се назива аурора бореалис, нормално се појављује у ковитлацу магнетног пола где се енергетске честице усмеравају навођене магнетним линијама силе наше планете.

Новости