Да ли се и „први вучићи у воду бацају“?

После годину и нешто дана, што фабриковане, што ремонтоване владе, намеће се закључак да се ништа није променило у односу на политику коју је водила њена претходница.

Уместо да брани државу, влада наставља са политиком саучесништва у растурању Србије путем подршке изборима на КиМ. Уместо да одговорним, разумним и домаћинским потезима развије народну привреду, она је и даље уништава. Ово чини: 1) излагањем нејаке српске привреде конкуренцији коју она не може да издржи укидањем царинских и других заштита путем безглавог спровођења ССП; 2) оптерећивањем будућих генерација дуговима код међународних зеленашких институција; 3) уништавањем ситног, односно средњег сопственика, предузетника и земљорадника путем фаворизовања монопола, картела, олигопола и других видова нелојалног удруживања на тржишту (тајкунизација Србије); 4) поклањањем или распродајом капиталних ресурса странцима (пример: најављена продаја ДЛС, Телекома, или обрадивог земљишта); 5) нарушавањем здраве конкуренције путем фаворизовања странаца као улагача итд.

Уместо да одбрани и заштити саме темеље друштвеног устројства, који су народ очували и када није имао државу, она их даље уништава организованом противпородичном и противцрквеном пропагандом. Уместо да се бори против организованог лоповлука влада селективним кривичним прогоном уништава кључну препреку криминалитету – поверење грађана у кривично-правни поредак (генералну превенцију). Уместо да врати достојанство у можда најважнију грану власти – судску – понижену постављањем често непрофесионалног и нестручног али изнад свега уплашеног, послушног и кукавног кадра „реформом“ правосуђа претходне владе… ова влада не ради ништа. Уместо да врати достојанство грађанима ове државе и охрабри их да истрају пред притисцима споља,  она плаши људе појачавајући постојеће и стварајући нове страхове, а затим манипулише њима (пример: кампања за доношење тзв. Маријиног закона) покушавајући да претвори један храбар и поносан народ који у списку својих трофеја има два царства (турско и аустријско) у бесловесно, безумно и послушно стадо.

Списак грехова ове владе није коначан, нити је нов. Верујем да су читаоцима добро познати и без мог скромног доприноса систематизацији и сређивању истих. Оно што је ново то је поглед на људске ресурсе који их спроводи.

Идеју за овај текст добио сам још пре пар година кад сам видео ко је требало да обави најпрљавије послове у прошлој влади. Поред небројених првака ДС, угледника правне професије или правне науке (судија, тужилаца, адвоката, професора…) министарство правде је поверено жени за коју нико никад није чуо. Зашто? Зато што је речени портфељ имао да обави један од прљавијих послова који је као домаћи задатак добила претходна влада – да уруши српско правосуђе постављањем уплашених и кукавних послушника за судије и тужиоце.

Човеку са имало професионалног интегритета, односно достојанства не пада на памет да се меша у прљав посао (осим ако није јако глуп или похлепан, што је реткост код људи успешних у свом послу) јер му је то испод части његовог позива. Оданост позиву обавезује на понашање у складу са узусима и канонима исте. Други разлог због којег човеку који је иоле паметан, макар и не био од позива, не пада на памет да се меша прљав посао јесте тај што извршиоце прљавих послова налогодавци увек елиминишу као потенцијалне сведоке. Ако проговоре о прљавом послу, могу да открију своје налогодавце.

Паметни људи врло добро знају кинеску народну изреку „Ко вечера са змајем, заврши као десерт“, а врло вероватно су прочитали Кисинџерово дело „Дипломатија“. У њему је доајен америчке спољне политике објашњавајући однос САД према Јужном Вијетнаму у наступу бруталне искрености својствене силницима образложио чувену мисао према којој човек може да себи учини само једну ствар гору од тога да буде амерички непријатељ, а то је да буде амерички пријатељ. Ако некоме ово није јасно, нека пита Садама, Норијегу, Пиночеа, Милошевића, Гадафија, Асада и гомилу других шта мисле о томе (како ствари стоје ускоро ће и Ђукановић моћи да да савет у овој ствари).

Просто и једноставно: Амераканци су створили културу и друштво које не познаје институцију пензије или здравственог осигурања. Ако пензије и здравствене књижице нема за њих, тим пре нема ни за странце. Тамо влада сурова тржишна утакмица до окончања физичког битисања. Ко хоће да живи достојанствену старост, мора да буде користан до смрти. Људи који обављају прљаве послове не могу да буду корисни до смрти просто зато што пре обављања прљавог посла вероватно нису имали иоле озбиљно место у позиву па ни не могу да се врате у њега и буду корисни. Ако су га имали (тј. ако спадају у малу групу похлепних и глупих професионалаца), по окончању прљавог посла завршавају обешчашћене, непотпуне и нецеловите личности у очима колега па не могу више да буду од користи. Трећи разлог због којег не да не могу да буду од користи него могу да буду и од штете јесте тај што су сведоци прљавих послова, а налогодавци не желе да такви проговоре. Зато по окончавању прљавог посла они који их обављају бивају скрајнути, елиминисани, маргинализовани, склоњени, занемарени, заборављени, „потрошени“, „пуштени низ воду“ итд. од стране налогодаваца.  

Чини ми се да је и ова, делимично фабрикована, а још више ремонтована влада препуна небитних, неважних и непознатих људи у свом позиву, уз неколико имена која сведоче да глупости и похлепа нису увек препрека до професије. То ми даље говори да ће ова влада имати више прљавих послова да обави од претходне. Да би овај текст наставио у шаљивом тону у којем је почео навешћу портфеље министара који су „потрошна роба“ на једној страни текста, а прљав посао који треба да обаве на другој. Намерно не наводим имена министара. То је зато што су она најмање важна. Ако то не обаве једна имена, обавиће нека друга. О томе сведочи генерални ремонт владе пре пар месеци. Ако буде требало биће их још. И ремонта и имена. Читаоцима остављам да стрелицама повежу портфељ и прљав посао: 

пољопривреда                                              заглупљивање (мегатрендизација) Србије

енергетика                                                   уништавање породице и цркве

култура                                                         разоружавање Србије 

привреда                                                       стечај и распродаја српске привреде

финансије                                                       опструирање изградње Јужног тока

одбрана                                                        задуживање Србије

просвета                                                        уваљивање ГМО у Србију

спорт                                                              поклањање КиМ Арбанасима

без портфеља                                                  распродаја Звезде и Партизана

_______________                                        _________________________

_______________                                        _________________________

_______________                                        _________________________

Празан простор је остављен да читаоци сами допишу везу портфеља и прљавог посла који нисам увидео, а сигурно их има још. Такође, могуће је дописати и друге државне функције, (не обавезно министарства) и прљаве послове који имају да се обаве (нпр. директор ЕПС – распродаја ЕПС).

И тек сад стижемо до Вучића. Ако сте мислили да све ово Вучић не зна варате се. Зна он ово врло добро. Прво зато што сам му све ово рекао пре неких 6 или 7 година у емисији на ПИНК-у, мислим да се звала „Замка“. У студију смо били Прокић из ЛДП-а (онај што је хтео да Србију наложи на ломачама инквизиције), Вучић и ја. Наравно тада то није било упућено Вучићу, него Прокићу. Из једне Вучићеве скорашње изјаве (6. 9. 2013. године) видим да размишља о овоме јер је рекао, отприлике, да зна како ће да „сконча“ зато „жури“ да пуно уради. Зато сам игром речи у наслову текста покушао да шаљиво објасним, с једне стране, како ће извршиоци прљавих послова „скончати“, да употребим израз „првог заменика председника владе“. Давањем овима збирног имена „вучићи“ покушао сам да објасним која је Вучићева улога у свему овоме.

Вучићева улога је да да име и политички легитимитет овој сили безначајних анонимуса која никад није прошла потврду народне воље на изборима и које СНС није смео да представи као своје кандидате 2012. иначе би изгубио изборе. Истовремено, неко мора да скреће пажњу и да нас забавља. Пример је оно неукусно и увредљиво возикање свеже офарбаног половног авиона ниско изнад градова Србије као да смо нецивилизовани Коисан народ (које европљани зову Бушманима) из филма „Богови су пали на теме“ које одушевљава празна флаша Кока-коле. Циљ оваквих скечева јесте да се „купи“ време неопходно да безимени заврше прљаве послове.  

Бранислав Ристивојевић

НСПМ