Где се налазе „подземна ватра“ која вековима управља мухамеданцима и користи их као тољагу против „шизматика“? Зашто савремени Рим врви од муслимана и ко је то заговарао бомбардовање православних хришћана у Босни, фаворизујући фанатизоване муслиманске и папске конвертите? Зашто Кина не признаје папски ауторитет и како ће се Рим понети према новом председнику САД, Доналду Трампу, који није католик?
Нови председник САД, Доналд Трамп, није губио време: пожурио је са постављањем генерала Џејмса Матиса, Мајкла Флина и Џона Келија (које његови противници зову „луди и бесомучни“), на најодговорнија места у америчкој администрацији.
Полазећи од 11. септембра 2001 године, када се збила позната нелегална узурпација власти у САД и о којој су написани томови озбиљних књига, па преко никада утврђеног стварног идентитета Барака Хусеина Обаме, па све до чињенице стварања и наоружавања Исламске државе; ето „превејани популиста“ Трамп је озбиљно одлучио да окрене други лист, обраћајући се директно народу: „…Ми данас преносимо власт са Вашингтона и дајемо је народу…Данас је народ поново постао владар ове државе…криминал, банде и дрога су нам украли превише живота…Радикални исламски тероризам ћемо у потпуности избрисати са лица земље…тражићемо пријатељство и добру вољу са свим земљама света, нећемо се трудити да наметнемо свој начин живота било коме…“.
А, ко може боље од бриљантних генерала Флина, Матиса и Келија да омогући преврат, повлачење војске на задатак одбране нације уместо бесомучних империјалних ратова широм планете, вођених у интересу других држава и незајажљивих војно-индустријских мултинационалних корпорација?
Нико, јер су се управо они побунили током година крваве окупације Ирака, не желећи формирање заметка будуће Исламске државе и рат „свих против свију“,већ мирни договор са ирачким племенским вођама.
За овакав часни однос према дужности, ови генерали су скупо платили током Обаминог „нобеловског“ периода,били су смењени и маргинализовани. Сигурно је једно: Доналд Трамп је обилато користио све информације из ирачког пакла током своје радикалне председничке кампање и такође поседује прворазредна знања о догађајима 11. Септембра 2001 године, тако да је упућен у све тајне формирања такозване Исламске државе као и мистерије и сплетке њених недодирљивих „луткара“. Ваља подсетити се да за ове „игрице“ америчко законодавство предвиђа електричну столицу или гасну комору…
Зато ће сукоб бити неизбежан и тешко је предвидети стишавање тонова и прекид „ружичастих Мајдана“ против Трампове администрације, посебно након што је Џејмс Матис именовао као своје најближе сараднике у Министарству одбране два саборца из Ирака, адмирала Крејга Фолера и адмирала Кевина Свинија, уз негодовање бројних конгресмена јер су та намештења традиционално бивала попуњена цивилима.
Нешто крупно се ваља иза брега, јер је и легендарна лепотица Тулси Габард (ветеран из Ирака и непоћудни демократски посланик са Хаваја) управо посетила Сирију и тамо се састала са представницима Асадове владе и са Асадом лично како би порадила на „завршетку сукоба у Сирији“, без да је о тој мисији обавестила икога осим генерала Флина и Трампа.
Тулси Габард је једна од ретких часних и непоткупљивих конгресмена и велики противник Обаминих „мировних“ операција, као и иницијатор закона о престанку финансирања терориста широм планете и отворено је изјавила да САД прећутно подржавају Ал Каиду Исламску државу „наоружањем и логистичком подршком“.
Са Трампом дели слична гледишта, али је ипак током председничке кампање подржала Бернија Сандерса јер се бојала да ће код Трампа превагнути окружење неоконзервативне фракције, те да би то можда довело до још горих ратних покоља. Увек искрена и срчана, ко не би пожелео једну Тулси Габард у Европи, уместо Меркел и Могерини?
Утисак је да Трамп озбиљно намерава да Пентагону повери неку врсту туторства над ЦИА, иако Пол Крејг Робертс упозорава да је моћ НСА и ЦИА толика да оне, и поред промене седамдесет директора досада, функционишу скроз аутоматски, те служе сасвим приватним интересима и имају потпуно самодовољно финансирање и без, већ импозантног, владиног буџета. Нешто слично тврди и бивши европски парламентарац Ђулијето Кјеза, приликом недавне посете Кини.
Велики проблем представља и Холивуд, који је одувек трбухозборац лажне левице Сороша и троцкиста и има специфичан подривачки потенцијал, иако највише дугује америчкој војсци и обавештајним службама које су га и опремиле сваком могућом подршком,финансирале и снабделе чиновима и привилегијама током хладног рата. Слична је ситуација и код „проститутки“ (П.К.Робертс)-пребогатим службеницима меинстрим медија, телевизијских канала и журнала у власништву финансијских људождера који немају домовину.
Још већа опасност по Трампа и Американце јесу експоненти старих пројеката контроле ума и њихово зомбирано робље; од Тависток Института па преко МК Ултра експеримената, данас се САД суочавају са неизлечивом канцерозном метастазом разних англофонских паразита-„музичара“,“уметника“ и „певача“,“боди артиста“ и многих других нарко-заморчади, педофила и сатаниста попут Чарлса Менсона и дружине „паклене поморанџе“, уз бригаде „даркера“, „репера“ и делирантних снајпериста…
Такви, уз капиларну распрострањеност наркотика по школама и универзитетима и принципом опонашања, имају једноставно армије фанатизованих следбеника спремних на све оно што наркомафија (или њени манекени)нареди. А, мафијама никако не иде у прилог најављено подизање зида на граници са Мексиком, јер докле је одмакао Обамин „рат против дроге“, није на одмет подвући жалосну чињеницу да свемоћни и пребогати вођи мексичких картела често уцењују главе бескомпромисних америчких полицајаца,и то на значајне суме!
Најбољи пример за ово јесте управо некажњено Мадонино харангирање на атентат и убиство Трампа, када је изјавила да је „помишљала да дигне у ваздух Белу Кућу“, изазивајући примерену реакцију једног од Трампових најближих сарадника Њута Гингрича који ју је коначно отворено назвао „левим фашистом“, те рекао да би „…њу требало ухапсити. Морамо бити спремни да се од таквих штитимо“.
Међутим, ствари су се одавно отргле контроли и тешко је отети се утиску да ће ипак на крају „револуција појести своју децу“, после свих изазваних пучева, атентата, субверзија, пљачки, светогрђа, покоља и одвратног лицемерја.
Ради се о онима који су до јуче једнодушно подржавали перформансе „Пуси рајот“ у туђим храмовима,као што су славили „мирољубиве“ скинхедсе Мајдана. Платонов и Панарин су пророковали пропаст Америке управо због незадрживог изопачења људи унутар нехуманог друштвеног система.
Озбиљни аналитичари тврде и да се заправо ради о још једном америчком циркусу и представи у којој Доналд Трамп (параван моћнијих играча попут Шелдона Аделсона и браће Кох) има улогу доброг полицајца, а Сорош, ЦИА и либерални медији просто глуме хајку на „сексисту“, или, ако хоћете, све је геополитички глумачки пандан „доброг“ Кисинџера и „злог“ франкисте Збига. Могуће је и да се ради о тактичком повлачењу приликом којег ће се индустријска производња и технологије нужно враћати из Азије у САД, прво, јер тамо нема шта више да се тражи будући да су Јапанци, Кинези и Корејанци преузели и усавршили технологије, тржиште и производњу и притом увели огромне царине на инострану робу, а друго, јер већ сада Америка има огромни војно-технолошки заостатак за Русијом и увелико зависи од Кине по питању стратешког снабдевања морским путем и обезбеђења неопходних војних компоненти.
Међутим, не треба превидети и да је бивши СССР био велики стручњак за циркуске трикове (чак је постојао државни циркуски универзитет),тако да његов наследник(Русија) улази потпуно спреман у представу и неће дозволити да НАТО пређе Дњепар те ће војно прегазити Пољску и Румунију уколико би дошло до стварне активације тзв. Ракетног Штита. У истинском рату против Руса много не помажу Фејсбук, Амазон или Гугл.
Наравно, највећа планетарна „диктатура предузетништва“(како је бриљантно дефинисао САД Џон Клајвс алијас Стефано Анели) има и хронични, нерешиви проблем морала и мотивисаности војних трупа. Јер, како је то лепо објаснио чувени покајник Смедли Батлер (један од од најодликованијих генерала у историји САД),то је неизбежно у систему где је амерички војник само један пион Волстрита и „рекеташ и капиталистички гангстер…где је једина разлика између њега и Ал Капонеа у томе што војник САД чини исте ствари широм три континента“. Тај проблем Војска САД засада решава технологијом,најамништвом, индоктринацијом и наркотицима а убудуће ће то радити и директним коришћењем клонираних војника и киборга.
Овде улази у игру и чувена геополитичка доктрина Николаса Спајкмена (1892-1943, професора на Јелском универзитету)о тзв. задржавању као и важностиконтроле кинеског и индијског приобаља(„анаконда“ римланда) ради доминације светом. Чини се да великог геополитичког супарника САД, континенталну Европу чекају тужна времена даљег губљења суверенитета и утицаја у свету, након Маршаловог плана, Монеа, Шумана и Спинелија, после вишедеценијске американизације и денацификације, масонско-банкарских пројеката технократске унификације кроз Гладио-Стеј Бихаинд синтетичку производњу тероризма и мафијашког криминала.
Перспективе „европске будућности“ нису нимало ружичасте, ваља се само подсетити да је у Источну Европу, од 1990. године од данас,бачено и спржено можда и више од трилион долара „инвестиција“, „интеграција“и кредита.
Само у Италији (америчком носачу авиона на Медитерану са чак 116 војних база), која је од увођења евра спала на ниво индустијализације који је имала 1945. године, треба издржавати огроман паразитски мафијашки апарат са највишим примањима у свету,јер се ради о католичкој земљи са преко 55 милиона људи и седишту Ватикана (умерена процена је да он поседује 20 процената некретнина земље)!
У Немачкој, Ашкеназ земљи која је Америци подарила своје најбоље синове-од Гелена до Фон Брауна, најомраженија жена Европе (исламска „мати“) је сишла у бункер, заједно са Штајнмајером и Шулцом, претходно пославши тенкове на руске границе. Иако су је на време и уљудно упозоравали да се не игра ватром, како Русија више никада не намерава да води ратове на својој територији (Сергеј Караганов), ништа јој није вредело јер тврда тевтонска глава изгледа фабрички не прихвата поуке словенских „подљуди“. Све се враћа,све се плаћа, од рата до рата, од усташа, УЧК, па све до Десног сектора и кукастих крстова.
Дотле, Трамп је принуђен да трпи и ћути на салве и плотуне увреда и претњи са свих страна: Ђерђ Шварц Сорош (ако му је и то право име) га је из Давоса частио епитетима „варалица, подмукли човек…диктатор у покушају…уверен сам да ће убрзо пасти са власти“.
Поставши апсолутни и тотални Непријатељ (према Карл Шмит дефиницији), Доналд Трамп је, као и Владимир Путин, „инкарнација Зла као белац, хетеросексуални мушкарац и хришћанин“. Они су „фашисти“ и „немају душу“, иако се рашчупани „сексиста“ на инаугурацији заклео на две Библије, једну од којих му је поклонила мајка пре шездесетак година! Рат је Мир, Слобода је Ропство, Незнање је Моћ!
Не мирује ни Министарство Истине са једним од поглавника, тако је свеуважени Тимоти Гартон Еш из „Гардијана“ овако пресудио: „Трамп је националиста. А национализми, пре или касније, доводе до рата“.
Каква „узвишена“ мисао, каква „соломонска премудрост“!
Наравно, није могло да прође ни без Заменика Христовог на земљи, папе Франциска Френсиса Првог који је дао интервју за мадридски „Ел Паис“, дневник лаички и ултралевичарски, где он, Аргентинац, изражава велику и искрену забринутост за судбину планете након победе „популизма“ у САД: „…За мене је типичан пример популизма у Европи-1933.година у Немачкој…Немачка је сломљена, покушава да се придигне, тражи свој идентитет, тражи вођу који ће га повратити…Појављује се младић по имену Хитлер…Он није узурпирао власт, за њега је гласао немачки народ…“
Каква генијална инсинуација и какво предивно поређење папе! Дакле, суфлира нам папа, ако је популиста Трамп пљунути Хитлер 21. века онда нам ваља што пре предати преостали монетарни и национални суверенитет у руке онима који су Хитлера и финансирали!
Шала на страну,они нама упорно протурају најбаналнију лаж представљајући је као Врховну Догму Глобализма, да тобоже национализми и родољубље изазивају ратове те, следствено овој подвали, морамо их се одрећи зарад трајног мира, одбацити традицију и сувереност у замену за шаку долара неког новог Маршаловог плана, предати наше оружје технократским установама у замену за безбедност. Кастрирати саме себе, убити мушкост и ратоборност у нама, прихватити тобожње“женске“вредности, одбацити народни дијалект и обичаје, народно писмо, музику и ношње за парче буђавог хлеба.
Овој превари се први супротставио Шарл Де Гол, предложивши Европу Нација, заједницу братских народа од Лисабона до Владивостока, уз очување војног и економског суверенитета држава које би се браниле од нелојалне конкуренције и дампинга. Никада у европској историји није било дужег периода благостања као након Вестфалског Мира 1648. године, када су нације утврдиле принципе узајамног поштовања суверенитета и немешања у унутрашње ствари (ИусПублицумАеуропаеум), то је био период мира који је трајао скоро 150 година, све до почетка Наполеонових освајања и „ослобађања народа“ од стега „реакционарних и мрачњачких режима“.
А радило се о обичном изговору за пљачку народа до голе коже!
Исто тако, довољно је подсетити се тридесетих година прошлог века када је постојао пријатељски и братски однос између европских ауторитарних и националистичких режима, све до Хитлерове расистичке издаје. Или комплексне историје самих САД, које су за 240 година постојања досада водиле чак 223 рата, 93 процента времена су провеле у ратовима широм планете;међутим једини период мира су доживеле у периоду 1935-1940 (чак пет година!) за време национал-изолационистичког периода Велике Депресије када је слоган био потпуно идентичан Трамповом-„Америка изнад свега!“.
Зато, један папа би морао да се искрено обрадује и поздрави Трампов повратак принципима Вестфалског мира (и међународног пријатељства и немешања) након ужасних Бушових и Обаминих година илегалних и превентивних ратова ради „ширења демократије и слободе међу нацијама света“, да пореди ове „нобеловце“ са Хитлером, а никако такозване популисте.
Али, то изгледа да није у опису радног места једног аргентинског језуите и уопште шефа „Свете столице“,који је дошао на трон захваљујући огромној подршци амбијената блиских покојном кардиналу и језуити Карлу Марији Мартинију, чији је фаворит Бергољо био и на претходној Конклави 2005. године, када је ипак био изабран антирелативиста Рацингер. А, што се језуитског учења тиче, од Игњација Лојоле па преко Адама Вајсхаупта (језуитског ђака), па до данашњег најутицајнијег теолога Карла Ранера (оца релативизма у „теологији“ и учитеља Мартинија) штошта се (ни)је променило: „…Крист се мора прилагодити свету, а не свет Њему…Црква треба да напусти догмате и анатеме…“.
Истина је да нико није Хладном рату против СССР-а могао боље подарити тај фанатизам крсташких ратова као римски папизам и његова клерикална пропаганда, откада се католицизам пришљамчио Америци. То је постало једно делотворно и реално савезништво против руске „црвене немани“ коју Ватикан одавно тежи да коначно растргне и покатоличи, као и саме САД.
Историјски настале као прибежиште прогоњених пуританаца, САД крајем 18. века броје свега 44.500 католика, са 30 свештеника, да би их кроз свега стотинак година било чак 7 милиона са 5.000 свештеника! Недуго потом, Лав Тринаести 1893. године, установљује апостолску делегацију која је водила рачуна о преко 10 милиона верника,11.000 духовника и 93 бискупа.
После Првог и Другог светског рата енормно расте покрштавање Американаца јер већ 1960. године има чак 42 милиона католика насупрот 63 милиона разједињених протестаната, јењава и престаје антикатоличка пропаганда и јавно спаљивање папине слике 5. новембра-на Папиндан, а католик Џон Кенеди постаје председник САД.
Само пар година касније, у САД делује 2.500 језуитских средњих школа са милион ђака и 11.000 основних школа са четири и по милиона ђака, 110 потрошачких и едукативних магазина и 13 листова на страним језицима, са тиражом од преко 25 милиона примерака! Данас је папизам најмоћнија, најмонолитнија и најрапрострањенија вероисповест у САД са преко 70 милиона верника (практично четвртина становништва), 38.275 свештеника и 49.883 часних сестара, док неколико милиона католика учи на једном од 230 језуитских универзитета и лечи се у једној од 625 католичких болница са годишњим обртом од преко 84 милијарде долара!
Од побројаних 70 милиона, око 36 милиона су Американци мексичког порекла, а процењује се да Мексиканци чине и 52 процента илегалне имиграције у САД која износи око 11 до 12 милиона људи. Још 1.300.000 римокатоличких Мексиканаца је у поступку легалног одобрења боравка у САД, па је лако извести закључке која то моћна сила „прокопава тунеле“ испод америчког зида на мексичкој граници!
Иако је америчка верзија римокатолицизма засада много либералнија од хрватске или пољско-балтичке, ипак „у очима истинског католика нема места такозваној трпељивости“, те римска вера природно тежи томе да постане државна религија у САД јер „држава мора признати праву религију“.
Уопште нису незамисливи дани неке перфидније инквизиције, тровања, ломача и крсташких прогона, па би Доналд Трамп (који није католик него презвитеранац!) могао озбиљно да стави прст на чело и запита себе зашто омражена Кина (најмоћнија и најмногољуднија држава миленијумске културе и цивилизације) не признаје папски ауторитет и једна је од ретких земаља која нема дипломатске односе са Светом столицом још од 1951. године? А, та позорност још и више важи за садашње и будуће руско политичко, војно и духовно руководство.
Нека Доналд Трамп, који није нимало љубитељ Саудијаца и исламиста, размисли и о томе која је то „подземна ватра“ која вековима управља мухамеданцима и користи их као тољагу против „шизматика“? Или, зашто савремени Рим врви од муслимана и ко је то заговарао бомбардовање православних хришћана у Босни, фаворизујући фанатизоване муслиманске и папске конвертите?
Било Американцима или Русима, довољно им је само пажљиво проучити историју српских страдања двадесетог века. Док не буде касно и за њих.
Милош Радовић / Таблоид
