Да ли су Немци у игри за ЕПС или је то бацање магле како би се сакрио прави купац чешко-амерички ЧЕЗ

Поводом нове посете премијера Србије Александра Вучића Немачкој и разговора с канцеларком Ангелом Меркел, поново сe спекулише да ће једна до тема разговора бити продаја ЕПС-а немачком енергентском гиганту РВЕ-у.

Детаље о томе да ли би немачки партнер ушао у ЕПС на мала, или велика врата, дакле, куповином мањинског или већинском пакета акција, за сада нико не може да каже. Тим пре што се РВЕ о томе никада није јавно огласио. С друге стране, јасно је и да Србија не би отварала ову тему да на неки други начин може да попуни рупу у буџету тешку 2,5 милијарди евра, или осам одсто БДП-а.

Шта би, дакле, за ЕПС значио улазак немачког РВЕ-а?

У ЕПС-у на ово питање за „Политику” одговарају да је делокруг рада пословодства да доноси пословне одлуке како би компанија била што успешнија, а да стратешке одлуке о будућој власничкој трансформацији, или уласку стратешког партнера, доноси влада.

Потребно је убрзати планирану реорганизацију и корпоративизацију овог јавног предузећа, како би компанија постала што ефикаснија, без обзира на власничку структуру, истичу у ЕПС-у.

Да ће политика и влада дати коначну реч о приватизацији ЕПС-а слаже се и проф. Никола Рајаковић, бивши државни секретар у Министарству енергетике, који каже да ће се током сусрета премијера Вучића с немачком канцеларком сигурно разговарати о енергетици, јер је РВЕ и даље заинтересован за улагање у хидропотенцијале у Србији, односно у обновљиве изворе енергије. Разговори ће се, пре свега водити о заједничкој фирми коју је ЕПС основао с Немцима „Моравске хидроелектране” када је планирана изградња пет хидроелектрана на Великој Морави, укупне снаге 150 мегавата. Инвестиција би била вредна око 352 милиона евра.

Иначе, од свих прича о великим пословима с енергетским немачким гигантом РВЕ-ом који су најављивале све досадашње владе, укључујући и ову нову, остале су само лепе жеље и пуста обећања. Осим понеког потписаног меморандума који, узгред речено не обавезује потписнике ни на шта, од немачких улагања, бар када је у питању ЕПС, није било ништа.

Подсећања ради, последњи пут када се говорило да би РВЕ могао постати озбиљан стратешки партнер ЕПС-а, било је приликом посете тадашњег потпредседника владе Александра Вучића Немачкој, одмах пошто је формирана претходна влада у јулу 2012. године. Том приликом је Вучић лично потписао заједничку изјаву с представником ове немачке компаније чиме је требало потврдити градњу новог блока термоелектране „Никола Тесла” Б3 снаге 700 мегавата.

Потписивање овог докумената требало је да омогући улагања у српску енергетику више од две милијарде евра. Осим неких студија које су у међувремену рађене, ово питање се више није отварало.

И то није једини потпис с Немцима. ЕПС је с РВЕ још у новембру 2009. потписао меморандум о сарадњи, у јулу 2010. споразум о сарадњи, а у августу 2011. године основао и заједничко предузеће ЕПС и РВЕ „Моравске хидроелектране” које се баве планирањем и пројектовањем. Од тада, међутим, ни писма, ни разгледнице.

Ако се већ говори о приватизацији једине српске електроенергетске компаније, Рајаковић сматра да би за Србију и ЕПС најбоље било да се стратешки партнер тражи на јавном тендеру и да победи онај ко да најбољу понуду.

– Довољно смо се дуго „нудили” РВЕ и чекали да крену у реализацију неког од потписаних меморандума. Изгубили смо време, а ништа нисмо урадили, каже наш саговорник.

Пре него ли држава одлучи да приватизује ЕПС, ово јавно предузеће мора да изађе на берзу и види колико вреди, додаје Рајаковић. Тек тада треба одлучити шта може да се продаје, али никако продавати делове ЕПС-а, примера ради ТЕ Мораву у Свилајнцу, него пакет акција 15, 20 до 25 процената, каже Рајаковић.

С друге стране ЕПС би могао бити успешан и као државна фирма када би се побољшао степен наплате дугова и смањили губици, чиме би се пуњење буџета сигурно повећало.

– Доласком новог партнера у ЕПС, ко год то био, држава и потрошачи морају да рачунају с тим да свако ко купи ЕПС хоће да заради, па је стога реално очекивати поскупљење струје. Неће бити опроста, нити репрограма дугова за неплатише, него пооштрена дисциплина наплате струје, закључује Рајаковић.