Нема тог злочина којег тужиоци не могу да прикрију
Тужилаштво за организовани криминал на катастрофалан начин води истрагу отмица и убистава за која су осумњичени припадници групе Вељка Беливука. Заменици тужиоца Саша Иванић и Зоран Бабић у истражном поступку свесно затиру трагове који из тог криминалног клана вуку према Александру и Данилу Вучићу, Небојши Стефановићу, Дијани Хркаловић, Новаку Недићу, функционерима МУП-а, судијама и тужиоцима… На више од 3.000 страница списа у предмету KТИ 4/21, које поседује Магазин Таблоид, нема ниједног детаља који би указао да постоји веза између Беливука и појединаца из политичког врха, све је сакривено. Једнако важан проблем представља то што тужиоци засад нису нашли ниједан озбиљан доказ против осумњичених и ухапшених припадника Беливуковог ганга. Kолико су лоши резултати рада Тужилаштва види се и из транскрипта саслушања Марка Андрића, који објављујемо у овом броју Магазина Таблоид.
Шкрти одговор Марка Ћосића
Предраг Поповић
У Ритопеку, у кући коју је, како се претпоставља, Вељко Беливук користио за мучење и убиства жртава, 22. априла пронађене су подземне просторије у којима се налазило оружје и експлозив. Претрес те зграде вршен је од 4. до 8. фебруара. Тек два и по месеца касније, приликом новог увиђаја, откривене су собе у којима су, како тврде извори из врха МУП-а, вршене ликвидације.
Тужилаштво за организовани криминал одлучило је да поново изврши претрес под притиском Александра Вучића. Вођа напредњачког картела, чији значајан део је био клан Вељка Беливука, није задовољан учинком тужилаца. Не смета му то што немају доказе против осумњиченика, него што су допустили да списи из истражног поступка стигну до редакције Магазина Таблоид, који је у два последња броја обавестио јавност о начину на који се затиру трагови који из ганга вуку према Вучићима.
Напредњачки медији су прво оптужили Магазин Таблоид да, објављивањем оригиналних докумената из списа предмета, “минира истрагу”, а онда је Вучић наредио Младену Ненадићу, Александру Вулину и Братиславу Гашићу да како знају нађу било какве доказе против Беливука. Супротно закону, Вулин и Гашић су неовлашћено присуствовали априлском претресу куће у Ритопеку.
С обзиром како заменици тужиоца Саша Иванић и Зоран Бабић воде истрагу, и како их усмерава Вучић, није чудно што нема доказа који могу недвосмислено да потврде оптужбе против Беливука и његових сарадника. Kонцентрисани на то да прикрију везе Беливука и Вучића, тужиоци праве дилетантске грешке, које би биле смешне да нису трагичне. Kолики ниво немара уносе у истрагу показује пример саслушања Марка Андрића, кога је заменик тужиоца Иванић, између осталог, питао “да ли познаје Марка Андрића”. Осумњичени Андрић је рекао: “Па, то сам ја”. То је једино признање које је изнео приликом саслушања.
Марко Андрић има веома значајну улогу у истражном поступку KТИ 4/21. Према кривичној пријави 48/21, коју је МУП поднео против Беливукове групе, Милан Љепоја је убијен како не би ликвидирао Андрића.
“У периоду од почетка новембра до 9.12.2020. године у Београду, по сазнању да Љепоја Милан наводно планира напад на живот и тело припадника ове организоване криминалне групе осумњиченог Андрић Марка, из безобзирне освете лишили живота Љепоја Милана, тако што су на преваран начин намамили Љепоју да дође у Београд из Ниша, па га је по упутству организатора Беливука и Миљковића у близини саобраћајног предузећа “Ласта” дочекао осумњичени Тешић, који га је одвезао до куће ограђене високом оградом и обезбеђеној са најсавременијим видео надзором у Београду-Ритопеку. (…) У тој кући су Беливук, Миљковић, Тешић, Драганић и за сада више НН лица из безобрзирне освете лишили живота Љепоју, потом покушали да униште трагове извршења овог кривичног дела паљењем гардеробе Љепоје, брисањем простора различитим хемијским средствима” – наводи се у кривичној пријави.
У списима истражног поступка налазе се транскрипти тајно снимљених разговора Марка Андрића с његовом вереницом Маријом Стојиљковић и Душаном Манчићем, званим Цвики. У тим разговорима, Андрић је препричавао преписку с Вељком Беливуком, који је претио Љепоји, да би на крају констатовао да је проблем решен, да је “убијен, дефинитивно”.
На салушању у Тужилаштву за организовани криминал. 23. фебруара, Андрић је све демантовао. Тврдио је да не зна да ли му је поруке преко апликације “Скај” слао Беливук, с којим се познавао само пет-шест месеци и имао само неколико сусрета на утакмицама Партизана. Андрић је рекао да не познаје Љепоју и да није постојао мотив за њихов сукоб, а да му не прети опасност сазнао је и од извесног Душана Плавог, на кога га је упутио Беливук. Такође, Андрић тврди да није знао ни кад је нестао и убијен Љепоја, ни ко га је елиминисао.
Магазин Таблоид преноси најзначајније делове саслушања Марка Андрића.
МАРKО АНДРИЋ: У потпуности негирам кривицу и учествовање у било којем од дела које ми се ставља на терет. За тешко убиство, које ми се ставља натерет, могу само да кажем да сам ту буквално преносио поруке, ништа више, што се надам да је и оперативним сазнањима утврђено. Дешавало се на следећи начин, да апликација „Скај” функционише на тај начин да неко може да нађе вашу ИП адресу и да вам се обрати, а да ви не знате ко је. Десило ми се да ми се прикључио неко на мрежу непознат до тада, и ја сам одмах написао ко је, он ми је рекао „пријатељ од пријатеља, брат ти поручује да се припазиш, да ли знаш овог Љепоју”. Ја сам био у истражном затвору, нисам био толико упућен, знам да сад већ постоје неки транскрипти и да је то снимано. Из тих транскрипата се види да сам ја рекао да ја човека не познајем, да не знам чак ни како изгледа, али да ћу се свакако припазити.
Ја сам само наслутио, то морам да кажем, ја не могу са сигурношћу да тврдим да је то порука од Вељка Беливука, али сам ја помислио да можда јесте, чак сам и дискутовао са укућанима, пошто нам је изгледа и кућа била озвучена. Искрено, нисам се уплашио и нисам се осетио угроженим из разлога што сам схватио да неко игра игру, ако тако могу да се тачније изразим, и да неко покушава да ме уведе у причу. Наиме, ја и Љепоја имамо заједничке пријатеље, чак Душан, тај дечко са којим сам се срео, он је требао да нам буде кум на свадби, ми се дружимо и приватно. Љепојини пријатељи су и моји пријатељи и пријатељи мојих пријатеља, тако да ми је све то било необично од самог почетка.
Свакако сам тој особи одговорио „хвала ти што ми бринеш“,он ме је упозорио да се тај распитује за мене и да скупља екипу по граду, нешто у том контексту. На шта сам ја одговорио – какву екипу и какав град да преузима када су то људи који буквално, сад ајде глупо је што овде причам, али људи који су буквално остварени и држе град, и који су господа, чак сам то и навео господа људи, лепо обучени, лепо се понашају, и све ми је то било чудно.
У међувремену сам се срео са једним пријатељем и поверио сам му се јер је он, па ајде можемо да кажемо, упућен у нека дешавања, где ми је он рекао да то нема везе са мном и да се уопште не секирам и да се не бринем и да не упадам у ватру, што сам ја и учинио. Након неког времена је мени стигла порука да ли познајем Дулета Плавог, са тог псеудонима. Мени се тај псеудоним обра-
ћао ауторитативно, значи кратко, јасно. „Да ли познајеш Дулета Плавог?” Ја сам рекао – да, наравно, пријатељи смо, знамо се, чак сам рекао да његова и моја вереница су најбоље другарице, да се дружимо породично.
Рекао ми је: „Да ли ти можеш да се видиш са њим, да му нешто пренесеш“, на шта сам ја рекао да могу. Писао сам Душану, нашао сам се са Душаном. У тренутку када сам се нашао са Душаном, писао сам тој особи, која је одмах откуцала поруку која је упућена Душану. Из те поруке ја нисам закључио, искрено, да се ради о убиству или о било чему, ни на крај памети ми није било. Више ми је личило како је порука била стављена да се тиче неког намештања око поделе плена, око неке пљачке, сада да не улазим, имам кодексе у животу, па не бих волео да причам ко се чиме бави, то би било то.
Након тога смо ја и Душан наставили да дискутујемо о актуелним дешавањима, шта би могло да се деси, како би могло да се деси, ја мислим да ми је он ту и споменуо сам нестанак Љепоје, на шта сам ја одговорио да не знам, да нисам ни упућен. То би било то што се тога тиче, ово сад искрено из главе овако износим одбрану, онако искрено како јесте.
Чак се у то време, то мислим цео Ниш зна, због чега је он био у проблему, да није био због мене, и то није на мени уопште да ја говорим. А чак се у то време, исто је интересантно то, на пример то чак и адвокатица Ирена зна да се у том моменту чак појавила прича да је нека пљачка у Француској која је била одрађена, да је он одрадио.
Са Вељком Беливуком се познајем и дружим, не могу да кажем у континуитету, али не могу ни да негирам пријатељство са њим, не дуже од шест месеци, виђали смо се на утакмицама, и нисмо се видели више од 5-6 пута за тих шест месеци. Е сада, глупо би било да кажем не познајем човека, или било шта, сматрам га за доброг момка, квалитетног, који је ту помогао трибину да се дигне из пепела, око тога су се водили наши разговори. Нисам се удруживао ни са ким, ради никаквих криминалних дела, криминална дела не чиним одавно, имам вереницу већ четири године са којом планирам да започнем породицу, ја и она имамо наш приватни бизнис, мислим то је више њен приватни бизнис, бутик, путујемо за Турску, доносимо робу, путујемо, живимо живот и мени је тако одлично, не одлично, него прелепо.
Тако да у периоду од задње четири године ја сам дистанцирао из свог живота све људе из Ниша који се тичу тих неких прича, полазим од претпоставке невиности, наравно. Вељко Беливук је на мене лично оставио утисак једног дивног момка, учтивог, културног, финог, и ја не могу да кажем лошу реч за њега, тако да га нисам сматрао… чак нисам га сматрао уопште ни опасним, нити могу да замислим све ово што му се ставља на терет, мислим причам овако искрено, видим да ме ви разумете шта хоћу да кажем.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми овако, у тим порукама да ли се помињу речи “да ће да лете фризузре”?
МАРKО АНДРИЋ: Не могу са сигурношћу да тврдим, али…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Је л’ се помињало у тој поруци да ће неко да одере Манцеа?
МАРKО АНДРИЋ: Ја искрено не могу са сигурношћу да тврдим, опет Вам кажем, ја на дневном нивоу у том свету прођу десетине таквих порука људи који се не воле, ја ћу овом ово, ја ћу овом оно, ја ћу овог ово, ја ћу оног оно, па ја полазим од себе, на пример, пошто сам био… И мени се деси у току дана да три пута дневно за три особе кажем убићу га кад га видим или тако нешто, тако да сад са ове временске дистанце и под овим ја не могу да се сетим таквих речи, али…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Па како је тачно гласила та прва порука коју сте добили?
МАРKО АНДРИЋ: Прва порука коју сам добио, ако се добро сећам, је гласила да ли га познајем, ја сам рекао да га не познајем и да не знам чак ни како изгледа, зашто, рекао ми је “распитује се за тебе, прича о теби све најгоре, како ће он да преузима град” и нешто у том смислу, што је одмах мени у самом старту било смешно, јер ја живим у једноипособном стану са женом, путујем за Турску, доносим робу, и о мени се распитује један човек, који слободно можемо да кажемо, да је, ајде да кажемо, остварен.
Зашто би ја њега уопште занимао, али опет као људско биће сам наставио да читам поруку, тачно се сећам да сам тој особи одговорио да немају шта они да преузимају када је град њихов, кад су финансијски јаки, мислим јаки и остварени људи, фини, културни, немају проблем ни са ким, лепо се облаче, то знам да сам тачно рекао, лепо се облаче, излазе људи, гледају своја посла, финансијски су јаки, тако да у самом старту нисам озбиљно схватио поруку.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Kада кажете да коментаришете ту поруку са Вашим укућанима, тако сте рекли?
МАРKО АНДРИЋ: Да.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: У том коментарисању да ли Ви спомињете осумњиченог Беливука као лице које Вам је послало ту поруку.
МАРKО АНДРИЋ: Ја претпостављам, ја сам претпостављао да је он.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми овако, која су у том тренутку Ваша сазнања о Љепоји, ко је он и чиме се он бави?
МАРKО АНДРИЋ: Моја сазнања о Љепоји у том тренутку су да је то пријатељ мојих пријатеља, да смо пре две године били заједно на једној прослави, да моја добра пријатељица је најбоља другарица његове жене, да је наша кума и Душан, који је требао да буде кум, да је Душан његов најбољи пријатељ, о њему сам знао само да је мит, знао сам да човек постоји, видео сам га једном на прослави, био је на другом крају стола, али сам у поруци рекао да не знам како изгледа јер ми човек није ни запао за око, али из тог света га знам. Знам да је остварен човек, што се каже.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: У том тренутку, је л’ знате којом врстом после се он бави, легалном или нелегалном?
МАРKО АНДРИЋ: Не, нити ме занима, нити бих волео да то коментаришем, искрено имам неке кодексе у животу и могу само да нагађам, искрено.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Питам Вас у контексту Вашег неометаног изглагања где Ви кажете: “Цео Ниш зна чиме се бави и ко су”. Тако сте рекли, ја Вас у том контексту питам.
МАРKО АНДРИЋ: Па ако пише, мислим сад не бих волео ја овде да испадам неки цинкарош, али…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Не, ја Вас питам само, то је на Вама да диспонирате да л’ ћете одговорити или нећете, наравно.
МАРKО АНДРИЋ: Уколико Вама нешто значи, ја могу да Вам кажем да и Ви знате сигурно чиме се бави и зашто је био оптуживан, тако да ајде сад да не кажемо цео Ниш зна, зна цела Србија.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Kоји је временски размак измећу прве и ове друге поруке, коју помињете да сте добили?
МАРKО АНДРИЋ: Па, сигурно неких, мислим, можда, ја сам чак и заборавио на ову прву поруку био, заборавио сам уопште на то дешавање, значи сигурно јаче од месец дана, можда и више.
ЗЕМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми да ли се у тој другој поруци опет изричито помиње лице Манце?
МАРKО АНДРИЋ: Не, сигурно не, не…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Шта се у тој другој поруци помиње, када се Ви састајете са тим Душаном?
МАРKО АНДРИЋ: У тој другој поруци ја сам помислио да је Душан нешто погрешио, нешто са неком девојком према неким људима, да л’ око неког плена да л’ пошто, опет сад кажем имам кодексе у животу, не могу да кажем ко се чиме бави, глупо би било, али из саме поруке ја нисам могао да наслутим, нити сам… Ја сам поруку, ако ми верујете, ја сам поруку видео, показао сам је био Душану и растали смо се били.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми да ли се у тој другој поруци, кажете не помиње се Манце, а да ли се…
МАРKО АНДРИЋ: Не, не, не…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми хоћете ли нам рећи име и презиме особе Душан Плави, јесте тако поменули?
МАРKО АНДРИЋ: Да, Душан Плави. Ја га знам као Душан Плави, не знам му име и презиме никакво.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми после прве поруке јесте ли нешто предузели у погледу Ваше личне безбедности?
МАРKО АНДРИЋ: Па, тој особи сам рекао да ћу да поведем рачуна и да ћу да се припазим.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: А да ли сте, ја питам?
МАРKО АНДРИЋ: Нисам.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Неки панцир, неки пиштољ?
МАРKО АНДРИЋ: Не, панцир имам одавно… Не, немам га одавно, али сам имао пре неких 7-8 месеци сам имао проблем са навијачима Црвене звезде из Ниша и тог тренутка сам га био набавио за личну безбедност. Мислим за личну безбедност носио сам га можда два пута у животу.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Са ове временске дистанце у односу на овај наш, ову доказну радњу коју данас спроводимо, када и евентуално од кога чујете да је Љепоја нестао?
МАРKО АНДРИЋ: Да је Љепоја нестао сазнајем од… ја, искрено, не могу да се сетим од кога.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: А временски?
МАРKО АНДРИЋ: Ја не знам чак ни кад је он нестао, искрен да будем, нити је он предмет мог интересовања, нити сам се ја њему посветио. Ја се само трудим да будем довољно јасан да би ме Ви довољно јасно схватили да он, човек, није предмет мог интересовања уопште. Ја и он смо два света различита у потпуности, његов и мој свет се не поклапа од првог тренутка. Ја јесам имао у самом старту, бићу потпуно отворен, јесте ме било страх јер је он важио за опасног човека. Онда сам се обратио једном пријатељу, који је иначе наш заједнички пријатељ, који ми је рекао да не упадам у ватру и да неко покушава да ме увуче у игру, и он ме је и посаветовао да се само…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Реците ми у непосредним контактима које помињете са осумњиченим Беливуком, јесте ли икад помињали Љепоју?
МАРKО АНДРИЋ: Никада, и у личним контактима никада ни једног тренутка.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Видели сте наредбу о спровођењу истраге, па ћу Вас ја с тим у вези питати, осим осумњиченог Беливука, кога сте поменули, у наредби се наводе и друга лица, па ћу Вас ја питати да ли их знате и уколико их знате када и под којим околностима сте их упознали.
МАРKО АНДРИЋ: Јасно.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Лице Миљковић Марка?
МАРKО АНДРИЋ: Миљковић Марка познајем са стадиона, увек је био ту кад је био и Беливук, јављали смо се уредно један другом, али нисмо имали неки посебан однос.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: За осумњиченог Беливука и осумњиченог Миљковића, која су Ваша сазнања чиме се они баве, изузев овога што сте помињали у контексту стадиона и трибине, имате ли неких сазнања?
МАРKО АНДРИЋ: И за контекст стадиона и трибине мене то искрено не занима, знао сам да ваљда држе рента-кар агенцију на стадиону.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Kарапанџић Бориса?
МАРKО АНДРИЋ: На трибини га знам, на стадиону, он је увек био присутан сваки пут, јер, ако бих могао да објасним, и мислим да је то и Вама занимљиво, да Вас занима. Моја супруга, када је почела корона, почела је чешће да путује, мислим смањио нам се буџет, па смо се преусмерили на Београд, и у Београду смо набављали гардеробу за бутик, и онда сваки пут када је ишла по робу у Београд, правио сам јој друштво, наравно да не иде сама, и она ме остављала на стадион, јер сам ту био најсигурнији, јер као бивши навијач Црвене звезде, сада Партизана, сигурно да нисам могао нешто посебно да се експонирам по Београду, нити сам желео и онда сам ту увек нашао неког с ким би попио кафу, понео опрему да истренирам, онда би ме она покупила и кренули би назад за Ниш. И одатле познајем и Kарапанџу Бориса, попили смо кафу пар пута и знам да је момак спортиста, боксер, причали смо о боксу. Ја мислим да је тад био и актуелан неки меч, не могу да се сетим, Ентони Џошуе, и мислим да смо, ето то ми је остало упечатљиво,
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Хоћете појаснити мало како то изгледа, и који је то део, је л’ то испод јужне трибине?
МАРKО АНДРИЋ: Ако мени верујете, ја не знам која је јужна, која је северна трибина, мислим глупо мало, знам када се уђе да се налазило с десне стране и да је било лепо сређено двориште и да је увек било ту момака који тренирају, чак сам ја мислим пар пута и понео опрему док Марија оде да купи гардеробу, да ја истренирам, тако да у тим просторијсама постојао је “Сонy ПлаyСтатион”, билијар, стони фудбал, теретана, испред је постојала лепа башта, пријатан амбијент и имало је ту и до… има ту добрих и квалитетних момака са којима сам волео да се видим и седнем да разговарам.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Прочитаћете и у списима предмета, вероватно сте и у кривичној пријави, тамо је пронађена нека дрога, је л’ имате Ви било каквих сазнања у вези тога?
МАРKО АНДРИЋ: Немам заиста никаква сазнања у вези са тим.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Тамо је пронађена и нека пушка са пригушивачем, са оптичким нишаном, је л’ Вам нешто познато у вези тога?
МАРKО АНДРИЋ: Није ми ништа познато у вези са тим, нити је то предмет мог интересовања.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Друга лица која се овде помињу у наредби о спровођењу истраге где сте и Ви, јесу између осталог и Радојевић Здравко, јесте чули нешто о њему?
МАРKО АНДРИЋ: Не.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Јесте чули икада о њему нешто?
МАРKО АНДРИЋ: Не.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Величковић Горан Гокси, јесте чули?
МАРKО АНДРИЋ: Не.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: Никад нисте чули било шта о томе.
МАРKО АНДРИЋ: Не. Чекајте, Величковић Гокси, чуо сам, чуо сам… За навијача ме питате? Чуо сам, чуо сам за њега, али ја тада нисам ишао на утакмице.
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: А чули сте шта о њему?
МАРKО АНДРИЋ: Чуо сам да је припадник навијачке групе “Yоунг Боyс”, али ја опет морам да кажем, да би у тужилаштву, односно Вама, било јасно да сам ја престао да идем на утакмице. Ја сам престао да идем на утакмице дужи временски период, што сигурно постоји и документовано и у оперативним сазнањима, ја сам присутан последњих 4-5 месеци сигурно, и то зато што је, могу отворена да кажем, да “Гробари” у Нишу су били у расулу тоталном, у поделама и онда сам ја био замољен да их ту измирим, да их помирим и да се ту…
ЗАМЕНИK ТУЖИОЦА: А од стране кога?
МАРKО АНДРИЋ: Од стране Вељка Беливука, е тад ми поново, тад ми ступамо у контакт – да л’ би могао да учиниш, како би могли… – онда смо организовали били један састанак, на том састанку смо поставили једног, мислим како се то жаргонски каже, постављен је момак који је највећи “Гробар” од свих ту да води, и ја сам био присутан не на више од четири утакмице, сигурно.
У пресретнутим разговорима Марка Андрића постоје посредне информације које указују да је знао шта Беливук намерава са Љепојом. Андрић је све демантовао и ставио Тужилаштво на муку. Ако се истрага настави као до сада, у монтираној оптужници неће бити поменуте везе с политичарима, али ни конкретних доказа злочина Вељка Беливука. На тај начин, од одговорности ће се извући и Веља Невоља и Аца Невоља.
magazin-tabloid.com
