Да ли Вучић припрема нову велеиздају и предају српске територије Хрватима?

Уколико не буде договора између Београда и Загреба коме шта припада у спорном делу државне границе, пресуду би могао да донесе Арбитражни суд у Хагу, али само ако се две земље сагласе да њему препусте коначну одлуку. После одлуке овог суда да већи део подручја у Пиранском заливу око кога су се спорили Љубљана и Загреб припадне Словенији јер је то утемељено на катастраским границама, поставило се питање да ли би можда и Србија могла да се нађе у проблему пошто Хрватска тражи разграничење у подручју катастарским аде по катастарским књигама.

Београд, подсетимо, инсистира да се граница на Дунаву повуче средином речног тока, то јест средином пловног пута, како се то уобичајено ради када су у питању границе на рекама.

Како за „Политику” објашњава професор међународног права Тибор Варади, Арбитражни суд у Хагу „формиран је првенствено за трговинске спорове међу државама и у тим случајевима је много лакше и да буду спроведене његове одлуке”. „Када су у питању гранични спорови, практично не постоји могућност да он неку земљу која неће да поштује његову одлуку присили на тако нешто”, каже професор Варади.

Својевремено су из Загреба најављивали да би можда могли да потраже решење управо пред Међународним судом правде. Професор Варади објашњава да је и за појављивање пред овим судом у Хагу неопходно да се обе стране сагласе. У супротном, ова институција могла би да буде надлежна и уколико постоји неки међународни споразум који су две земље потписале, па самим тим преузеле и обавезе које из њега проистичу. Наш саговорник, међутим, није могао да се сети ниједног таквог документа који су потписале Србија и Хрватска.

Београд и Загреб се око државне границе на Дунаву споре пуних деценију и по, од 2002. године. Још 2001. године је формирана и Међудржавна дипломатска комисија за идентификацију – утврђивање граничне линије и припрему Уговора о државној граници између Републике Србије (некада Савезне Републике Југославије) и Републике Хрватске, али се она ретко састајала и није имала никаквих резултата.

Како за наш лист кажу у Министарству спољних послова, ова комисија је заседала укупно девет пута. Последња седница одржана је 16. септембра 2011.

„Имајући у виду удаљене ставове страна, делегација Републике Србије је предложила да се преговорима приступи на вишем политичком нивоу, с обзиром на то да су исцрпљени сви преговарачки механизми Међудржавне дипломатске комисије. Следећу, десету седницу Међудржавне дипломатске комисије, требало је да закаже делегација Републике Хрватске као домаћин наредне рунде преговора, што до данас није учињено”, кажу у МСП-у.

Србија је више пута у току 2014. године предлагала наставак активности на експертском нивоу, што са хрватске стране није прихваћено уз образложење заузетости њихових експерата новим обавезама проистеклим из чланства у ЕУ.

„Од последње седнице Међудржавне дипломатске комисије, делегација Републике Србије је у континуитету наставила са радом и припремама за даље преговоре о граници са Републиком Хрватском. Због нових постављења и пензионисања дела чланова делегације Србије, Влада је у децембру 2016. године, именовала нове чланове делегације о чему је дипломатским путем обавештена хрватска страна са напоменом о спремности за даљи наставак преговора о државној граници. Одговор хрватске стране до сада нисмо добили”, објашњавају у овом министарству.

Спорно подручје између Србије и Хрватске протеже се од границе са Мађарском до Бачке Паланке. Највише територије око које две државе не могу да се сагласе припада општинама Сомбор, Апатин и Бачка Паланка. Копља се, међутим, највише ломе око Шаренградске аде, острва на Дунаву, формираног 1909. године пуштањем у рад канала који је Аустроугарска градила пуних 17 година. Наиме, стари ток Дунава онемогућавао је пловидбу због велике кривине тако да је још пред крај 19. века почело копање канала који је исправљао реку. Острво заузима површину од око 900 хектара.

Дакле, за Београд је неспорна природна граница док се Хрвати позивају на земљишне књиге. Међутим, како каже извор „Политике” из дипломатских кругова, проблем с аргументом Загреба је што се они позивају на земљишне књиге из времена Аустроугарске, а истовремено на другим деловима међудржавне границе признају закључке Бадинтерове комисије, која је границе међу бившим југословенским републикама прогласила државним. Без обзира на то, став Загреба је да је Србија практично окупирала Шаренградску аду. Истовремено, хрватска продукција завршава и снимање документарног филма под називом „Српска окупација Шаренградске аде”.

С друге стране, у јуну прошле године председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и тадашњи премијер Србије Александар Вучић и потписали су у Суботици Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, којом је предвиђено и решавање граничних спорова.

Аутор: Јелена Церовина, Политика.рс