Зашто сам био и остао против Вучић – Дачекових споразума с Приштином, али и оних претходних, Боркових с фуснотом, уз посредовања бриселских НАТО окупатора?
Најзаслужнији за окупацију Косова, Немци и Американци, скупо би да наплате своје “добре услуге”. Једнима “Телеком”, другима (међу њима и онима знаних нам презимена Кларк, Олбрајт, Вокер итд.) – рудни и други природни ресурси.
Ако нешто “нема алтернативу”, као наш пут у ЕУ што, по Канцелару, нема, онда је логично да немате ни решења за ситуацију када се на тој цести појаве одрони. Парадоксално и мазохистички, “помоћ пријатеља” сада тражимо и очекујемо од оних који су “Трепчу” и телекомуникације на Космету и намерили да нам отму?! Русе је, тренутно, “одјавио” сам Канцелар, поверовавши у властиту самопројекцију и илузију Доријана Греја…
Мој покојни деда Димитрије и његови сапатници из лагера Кришвиц, после четири и по године немачког заробљеништва, у лето 1945, из љубави према Русима и вери у њих – иако су Американци понудили да их авионима пребаце до Југославије – изабрали су да се у слободу врате, “возом без возног реда”, путујући од Плауена и Цвикауа до Велике Кикинде чак 40 дана. Сваки је у Немачкој добио само по векну хлеба и кило шећера и да није било мађарских њива са зеленим кромпиром којег су јели скоро сировог, богзна како би преживели своје ослобођење. Елем, приоритет су имале локомотиве и вагони којим је за Совјетски Савез превожен немачки ратни плен. Али, нико од њих се, до краја живота, због тога није наљутио на Русе…
Наша власт као да се гади својих пријатеља и тражи их међу онима који то, доказано, нису. Као онај који нам се смеје у лице са страница најстаријег парадржавног листа у земљи циничном фором да нам је баш он највећи пријатељ управо зато што је признао Косово!?
За два дана, Влада ће привремено да влада из Ниша. Само да нас отуда не “обрадује” неком новом “Нишком декларацијом”, као она Пашићева, 7. децембра 1914, када је прокламовала да српски ратни циљ није српски него јужнословенски и да ће српски војници четири наредне године проливати крв не за уједињење српског народа него за ослобођење Хрвата и Словенаца који су цео Велики рат (а Хрватска и Други светски рат), без пардона, ратовали против српског народа! Делује као плеоназам, али важно је подсетити да су тадашњи политички (не и војни!) репрезенти Краљевине Србије одбили понуду савезника из “Антанте” за стварање веће Србије која би обухватала и Босну и Херцеговину, Славонију, Срем, Бачку, јужну Далмацију и северну Албанију…
Зато – ако га не “пресамите” као ономад Вулина – Леденом Ђурићу, упркос свему, штовање за кураж, а сапотписницима добронамеран савет да још једном прочитају шта смо о “Бриселском споразуму” писали и говорили сви ми које сте због тога изопштили из “јавних сервиса” и иних режимских медија и окачили на стуб срама као “Нецензурисане лажи”…
Цвијетин Миливојевић, Данас
