Кад су кризна времена наши људи који раде у иностранству више помажу чланове породица који живе у Србији
Наши људи на раду у иностранству не подбацују када је реч о новцу који шаљу у домовину. То показују и подаци Народне банке Србије (НБС) за прва четири месеца ове године.
„Настављен је растући тренд прилива дознака који је започет 2022. У посматраном периоду 2023, прилив дознака у Србију износио је 1,6 милијарди евра, што представља раст за 21,8 одсто међугодишње“, кажу у централној банци.
После жита и пиринач постао светски проблем
Подсећања ради, лане су наши радници послали више од пет милијарди евра или оквирно за чак 40 одсто више него у 2021. Тада је овај „доходак” вредео 3,269 милијарди евра.
Који су узроци сталног раста овог извора финансирања домаћег становништва и целе потрошње у Србији? Да ли нашим људима на раду у иностранству тако добро иде и имају вишак новца?
„Када говоримо о факторима који су утицали на раст дознака, треба имати у виду неколико ствари. Прво, дознаке иначе имају контрациклични карактер што значи да у периодима криза, повећане глобалне неизвесности и геополитичких тензија најчешће долази и до њиховог раста. Људи који живе у иностранству, у таквим околностима више помажу своје чланове породица и пријатеље који живе у Србији. Друго, инфлација у свим земљама доводи до тога да су кључни макроекономски и показатељи, па тако и дознаке, номинално повећани. На крају, на раст дознака утиче и повећан број држављана других земаља који заснивају своје боравиште у Србији”, наводе из НБС.
И домаћа берза реаговала на прекид црноморског споразума
Да су страни држављани утицали на повећање поменутог прилива из иностранства било је јасни прошле године. Након почетка кризе и рата у Украјини у Србију је дошао знатан број ИТ стручњака из Русије који раде за стране фирме. Повећан је и број наших дигиталних печалбара, тачније српских ИТ стручњака који раде за иностране послодавце.
На основу података о географској структури дознака за прво тромесечје 2023. године (последњи јавно расположиви податак) види се да је структура дознака остала стабилна и да је највише дознака дошло из Немачке (26 одсто), Швајцарске (11), Аустрије (10), САД и Француске по шест процената, односно из земаља у којима се налази највећи део наше дијаспоре.
„Напомињемо да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије”, наводе из НБС.
AH, KAKO SU LEPO ZBRINULI PENZIONERE?
Računica dr Malog se ponavlja, možda primenjuje pravilo, neistina dva puta ponovljena, postaje istina, ako je penzioneri ne prihvate, onda ostaje njegova i njegovih. Povećanje penzije u 2022. godine bilo je u dva navrata 5,5% i 9% i u 2023. godine 12,1% i u oktobru biće 5,5% tako će za ove dve godine povećanje penzije biti 36%, mada ministar dr Siniša Mali (doktorirao je pre par meseci u Slovačkoj) dodaje i povećanje od 14,6%, kojeg najavljuju za 2024. godine i tako nas zamajava da će penzije porasti u te dve godine za čitavih i kako kaže neverovatnih 55,8%, što je notorna laž, sram ga bilo, idiot. Za ove dve godine (2022. i 2023.) cena hrane je porasla za 44,7%. Naime, 2013. godine prosečna penzija iznosila 23.357 dinara, a istovremeno prosečna potrošačka korpa bila je 64.895 dinara a minimalna 35.109 dinara. Danas prosečna penzija iznosi 37.825 dinara, a prosečna potrošačka korpa oko 97.000 dinara i minimalna 52.000 dinara. Kumulativna inflacija u prethodne dve godine i do kraja tekuće biće preko 50%. Srbija je imala 2012. godine oko 14,5 milijardi evra javnog duga, a danas imamo preko 35 milijardi evra javnog duga. Osim otimanja penzije tokom četiri godine, prosečna penzija je bila iznad 60% prosečne plate kada je Vučić došao na vlasti (2012.), a danas je pala na oko 40%, a lažu penzionere kako je penzija nikad u istoriji nije bila veća, realno nije tako, pola penzionera gladuju i jaduju. 25% stanovništva Srbije gladuje ili je na ivici gladi, a dr Siniša Mali i slični njemu mogu da jedu g… do mile volje.