“Мене нећете чекати на балкону. Ја спонзорима не зарађујем новац. Не продајем рекламе. Ја сам друга страна медаље, а Србија их је у једном дану освојила чак 80, а ви о томе нисте имали појма”, овако причу за “24 сата” почиње уметник Никола Радосављевић (24) који се недавно вратио са Прашког квадријенала. Србија је на том надметању забележила историјски успех пред којим јој се Европа поклонила.
Отворено писмо овог уметника, којем су на планетарном успеху у Србији честитали само најближи, преносимо у целости.
“Борили смо се да покажемо шта знамо. Да покажемо шта Србија може. И успели смо. Србија је у једном дану добила 80 златних медаља у облику једне награде.
Нас 80 отишло је да брани боје Србије на једној врсти Олимпијаде и док је Праг због тога био спреман да затвори цео град – наша земља нам је затворила врата. А ми смо одлучили да идемо главом кроз зид. И срушили смо га. Срушили смо га тако снажно и неопозиво да је Европа устала у нашу част.
Препуна сала са 1.000 славних званица аплаудирала је једној малој земљи. Плашио сам се тренутка када ће овације престати. Знао сам да ме код куће чека тишина.
О мом “спорту” се овде мало зна. Нема голова, туча и спорних трансфера играча. И оно што нас много више боли – нема гледалаца. Када гостујемо трибине су пуне. Празно је на домаћем терену.
Србија је вековима покушавала нешто да уради на том “стадиону”. Такмичили смо се са 60 земаља. Гледали смо како излазе у борбу. Уиграни Литванци, ухрањени Немци, подржани Швајцарци. Гледали ми, гледало оних милијарду посетилаца годишње. Они су имали новац и подршку – ми “дресове” Србије. И част.
Знали смо да имамо знање. Да смо жртвовали сваки викенд. Путовали у други град, крпили крај са крајем. Радили сатима да зарадимо шансу да нас виде. Одрекао сам се великог дела свог живота верујући да ће бити вредно тога. Награда се не додељује сваке године из разлога што се не додељује свима. Даје се само онда када судије препознају изузетност. Чекали смо.
После месеци најжешћих припрема прозвали су наше име. Било нас је превише да сви станемо на постоље. Скочили смо до плафона. Грлили смо се и плакали. Злато. Не једно, не десет – осамдесет. Међу нама је било и искусних ветерана и студената и сви смо остали без текста.
Волео бих да вам кажем да се у највећим животном успеху осећао срећу, уместо тога преплавила ме туга несагледивих размера. Знао сам да што си ближе Србији даље си од себе. Знао да ће нам честитати маме и тате, тетке и тече. Знао да ће сви остали, чак и наши надређени – ћутати.
Не, ми нисмо “Орлићи”. Нисмо ни кошаркашице ни ватерполисти. И не желимо да будемо. И не треба. Уживамо у њиховим успесима и бодримо их као и сви ви.
Ја потпуно разумем зашто су они испред нас. Они доносе новац, а ми не. Али и ми доносимо вредности. Ми доносимо промене. И ми смо представљали Србију.
Знам да се наш “спорт” не гледа уз чипс и пиво. Да захтева питања и преиспитивање. Тражи оно чега данас нема – тражи време. Ви бисте да се опустите, а уметност тражи да се препустите.
Дана 22. јуна 2015. године Србија је освојила златну медаљу за покретање дијалога на чувеном Прашком квадријеналу који често зову уметничком Олимпијадом.
Дана 22. јуна 2015. године представници Србије знали су да их нико неће дочекати на балкону.
Србијо, освојила си злато из културе. Скрајнуте, запостављене и проказане.
Не, не тражимо да нас чекате на балкону. Не тражимо баш ништа. Само немојте причати да код нас нема културе. Има је. Култура само нема вас.”
АУТОР: Н. ГАВРИЛОВИЋ, 24сата.рс
Фото: Немања Кнежевић
За што си толико тужан,брате,треба да ти је јасно где живиш.А то што вас нико не дочекује и не бодри вараш се ,има ко вас гледа и вас и нас са небеса,немој само да жалиш из сујете то онда не би било достојно те ваше заиста велике победе!
Tako je! Bravo na komentaru!
Pozdrav, svaka cast za vasu medalju, ja se radujem kad god negde uspemo mi Srbi, grupno i pojedinacno. Na zalost nisu vas dovoljno propratili medijski.Ali nemoj sada da si sujetan, realno ti udri i dalje u svojoj struci kao i do sada, a u svim zemljama bi pre napravili docek sportistima nego kustosima (koliko sam shvatio vi ste kustosi?)
Ne razumem ova dve komentara Dragojle i Jogija..Ni u jednom trenutku nisam osetila sujetu u pismu, samo beskrajnu tugu..i skrajnutost..Hej 80 zlatnih medalja! 80 priznanja za požrtvovani rad i talenat ! I niko nije pokazao da mu je stalo. Jer kultura odavno više ne stanuje u Srbiji !
Dali može neko da mi objasni, kakav je to sport o čemu se radi ? Kustosi to prvi put čujem !
da li …u rečniku stranih riječi,Bratoljub Klaić…kaže, kustos(latinski – čuvar,stražar,pazitelj)1.akademski obrazovan činovnik,čuvar neke zbirke(na primer u muzeju);2.crkveno značenje,kanonik koji obavlj nadzornad katedralom;kod franjevaca predstojnik grupe samostana(kustodije);također i glavni savjetnik franjevačke provincije
Čestitam na uspehu i osvajanju medalja ovim mladim ljudima, ponosu Srbije! Samo hrabro, ima i drugih mesta gde će prepoznati vaš talenat, nije samo balkon to mesto. Naročito ako stajanjem na balkonu sportisti nesvesno podižu rejting onima koji se šlepuju uz njih – političarima.
BRAVO MAJSTORE NEMAMO MI KULTURE I VLAST KOJA NAS VODI SAMO MI SE SMUČILO KO JE SVE PORED BALKONA BIO KAD SU KOSARKASICE IZLAZILE TI SU KRKALI
Pa zato smo tu-gde jesmo! Bravo za sve USPEŠNE, PAMETNE, NADARENE-ZANEMARENE!!! Život um etnika, naučnika i sl. u Srbiji je upravo slika koja nam je ovim tekstom opisana! I ZATO ćemo biti tu gde jesmo, i ako zabijemo poneki gol, ili koš (A i to treba) i zato nema te dece na balkonima i na televizijama i sve to nije sramota TO JE JADNO!
Nemojmo toliko biti negativni.Pa Srbija je puna divnih talentovanih ljudi,koji ostvaruju ogromne uspehe,a tek po neko sazna nesto njima,a kamoli da trazi cestitke.Vi ste fenomenalni u svojoj struci,takvi ostanite,nema veceg balkona za vas od onog kada dobijete potvrdu,povratnu informaciju,zagrljaj ili osmeh tih ljudi naspram vas.Nije sve u balkonu.Pa ni ti sportisti nemaju nikakve druge cestitke osim ovde.Pitajte ih kako se bore sa diskriminacijom van ovih granica,a da ne pominjem one koje pljujemo i kada su do sada dobijali,pa onda eto izgube.Imate najvece srce,vredne rucice,otvorene umove i zemlje bez granice.BUdite ponosni ,jer i mi jesmo na vas,a balkon neka eto ostane za ta sportska dostignuca.
Sve najbolje !!
Свако се за своју земљу и народ бори на свој начин…ТО СУ РАТНИЦИ СВЕТЛОСТИ ! Будите поносни што то јесте, јер мало је таквих људи, а ви сте међу њима….
To smo mi. Pokupite svoje medalje I bezite odavde, nikada nece biti bolje. Bolje nismo zasluzili.
o ovim devojkama i momcima koji ponosno nose dres Srbije znali bi nešto više da su iste ove novine koje su objavile i ovaj članak, ranije pisali o njima, nisu bili interesantni. Puno toga treba da se promeni u zemlji Srbiji da bi svi koji zasluže izašli na balkon.
Naravno o ovome mediji ćute. Draži im je “vazduplohov” od ovih umetnika. Draža im je pederska parada nego ovi umetnici.
Da čovek umre od tuge… E j***m te Srbijo, šta si dočekala…
HVALA
Коментар мало касни али желим ипак да оставим написмено о чему се овде ради. Прво, сумњичав сам поводом свега што антисрпски лист “24 сата” објави поготово ако је у питању представљање Србије као зле маћехе. Друго, нигде у чланку нећете пронаћи шта је то заправо за шта су ти људи добили златни медаљу, и треће запрепашћујуће је да практично нико од оних који су оставили коментаре то није проверио пре него је оставио коментар. Ниже је пар детаља:
– један од два организатора одласка студената на Прашко квадријенале је Музеј примењене уместости у Београду који је више него познат по затирању културе у Србији
-други организатор је Центар за сценски дизајн из Новог Сада, члан ОИСТАТ организације која поремешта седиште своје администарције у ону земљу која је вољна да је финансира. Од 1968-1992 то је било Министартво култтуре Чехословачке, од 1993-2006. Министарство културе Холандије, а од 2006. Министарство културе Тајван. Толико о самосталности.
– Прашко квадријенале 2015. је одржано под насловом: Заједнички простор: Музика-Време-Политика. Питање гласи какве везе политика има са сценском уметношћу.
– Постојале су три теме и сваки национални тим је могао да изабере било коју за своје представљање. И, гле чуда, програмски савет Србије је изабрао политику!!!
– Један од чланова кустоског тима “Србије” је и Оливер Фрљић, “чувен” по скандалозној представи “Зоран Ђинђић”
– Један од чланова кустоског тима “Србије” је и Јанко Љумовић, директор Црногорског народног позоришта. Какве он везе има са Србијом?
– студенти су могли да се пријаве за учешће у нашој селекцији, а у пријави су морали да одговоре, поред општих, и на следећа питања:
7. Da li smatrate da pripadate nekom posebnom okruženju (naciji, religiji, sekti, ideologiji, porodici… )? – Zbog čega da/Zbog čega ne?
8. Šta je za Vas politika?
9. Možete li nešto da promenite u društvu?
10. Da li želite da odete iz zemlje ili da ostanete? – Zašto da/Zašto ne?
11. Šta je stvarno važno za Vas? Zbog čega?
Сасвим је очигледно да уметички афинитети и креативност студената уопште нису важни већ искључиво политичке склоности и став према овој земљи.
Оно за шта су ти млади људи добили златну медаљу је чист политички перформанс у режији оних који Србију желе да представе у лошем светлу.
И мени док још читах његов извештај-жалопојку, би сумњиво: шта су тамо радили и за шта добише 80 медаља, човек ни реч. И онда се одмах запиташ ко је то платио и зашто. И смештај за толике људе. И пут.
Хвала Ти што си нам ово разјаснио.
Ti ocigledno ne znas mnogo o umetnosti (kako o istoriji umetnosti tako i savremenoj) i o nacinu na koji se ona, toliko cesto da se moze cak reci i uglavnom, bavi socijalnim temama i temama vezanim za bitne faktore uslova zivota drustva i pojedinca. Stanje naseg drustva i naseg pojedinca nazalost u ogromnoj meri diktirano je politikom, i nimalo ne iznenadjuje da se mlad covek (narocito neko ko se citav zivot vodi mislju umetnika a ne recimo preduzetnika) poistoveti sa situacijom u svom okruzenju (koja je za njega verovatno cak i egzistencijalni izazov) i posveti svoj rad elaboraciji te teme. U 21. veku, u kapitalistickim uslovima, mali covek je sirom sveta ugnjetavan i upravo zbgo toga su socijalne teme veoma bitne za drustvo trenutno. To mozes primetiti po tome sto je tema Kvadrijenala upravo ta koju osporavas, a koju, moras priznati, sigurno nisu birali nasi predstavnici .
Bavi se necim i budi u tome dovoljno kvalitetno da bi mogao da osporavas misljenja ljudi koji u tom polju imaju iskustvo, priznanja, kredibilitet.
Da li to znaci da umetnici i istoricari umetnosti ne treba da osporavaju uspehe sportista?
Ви сте Орлови Олимпа културе. Браво, свако поштовање за!
Срдачан поздрав
Usta moja, hvalite me, kad već niko drugi neće!
Подржавам и потписујем све што је написао коментатор под именом ИВКЕ!
Ово је велики пропуст редакције!
Они би на балкон …
Стварно да занемиш.
Veoma cudan clanak. Nigde se i ne pominje najvaznije-projekat na kom je ova grupa radila.
Zivo me interesuje o cemu je rec, autor clanka je napisao puno reci a da pritom nije rekao nista, bla bla truc, ako je umetnost puno pricati a u stvari nista ne kazati…
http://www.pq.cz/en/news/2015/6/23/prague-quadrennial-2015-awards