Дабогда ти Вучић на CNN-у објашњавао историју

Верујем да нико од здравомислећих не може сврстати Србију међу земљама које би се могле дефинисати „нормалним“. Из нормалних држава се не бежи, ка њима се трчи. Наравно, не у тим државама постоји 100% сигуран систем самозаштите па да вам се и на највишим функцијама не могу увући непримерене особе. Опет, када се то открије, реагује се и неподобни сами поднесу оставку или пак, ако је законом предвиђена казна, бивају ухапшени или претрпе санкције на други начин. Код нас нема оставке, јер је она морални чин, а такав чин је чин моралне особе, а не неморалне – која се захваљујући само тој особини која „краси“ њено биће „афирмисала“ у друштву. У баруштини такви најбоље пливају. Квалитетно друштво чине квалитетни појединци као и квалитетан, функционални систем. Ми, очигледно, немамо ни једно ни друго. Плагијатори (преваранти, да се народски изразим) остају на функцијама, држава нема механизма, или се пак он не примењује, да их уклони.

Најновији који би се нашао на листи за добровољно давање оставке је српски премијер Александар Вучић. Док се оно мало здравомислећег српског света упиње из петних жила да објасни свету како Србија није проузроковала Први светски рат, Премијер све то анулира једним потезом, давши интервју за CNN, 4. 8. 2014, у коме тврди да јесте Србија проузроковала Први светски рат.

То је све уведено једном преамбулом у којој Вучић вели да подржава територијални интегритет Украјине, и да Србија сматра Крим делом Украјине, не осврнувши се притом на дискурс о двоструком стандарду, који је могао започети речима: „Србија подржава територијални интегритет Украјине, за разлику од САД и многих других западних држава које то исто међународно правило не аплицирају у случају Косова“. Тако би рекао одговорни државник.

Но, ни следеће речи, као ни његова биографија, не говоре у прилог одговорности нашег премијера: „Као што знате, српски младић, Гаврило Принцип изазвао је Први светски рат и увек је било различитих оцена о његовој улози са српске стране, и са немачке стране. Али то је разлог, што сте управо поменули, због којег ми тежимо миру, чинимо све како бисмо очували нашу позицију фактора стабилности у региону, да више не изазивамо проблеме, да не будемо део проблема него део решења, да будемо део стварања модерне државе, да створимо најбоље могуће услове у читавом региону, и то је разлог зашто не желимо да учествујемо у било којој врсти сукоба, у било којој врсти борбе или било чему таквом“.[1]

Управо је ово била теза западне дезинформаторске и оцрњивачке пропаганде од 90-их па наовамо. Срби су лоши момци и изазивају ратове. Вучићу није позната разлика која се чини у историјској науци о узроцима и поводима.[2] Чак ако би се неки из Вучићеве плагијаторске камариле јавио да нам софистички појасни како triggered значи повући ороз, испалити метак, покренути, да је то у ствари повод, и да се премијер вероватно неспретно изразио, остаје наставак у коме он говори о узроку, каузи (cause) и то у уском контексту скорих ратова, оптужујући тако Србе да су и њих проузроковали.

Није за премијера ако се несрећно изражава. Кад се налазиш у вучијој јазбини, мораш знати да је могуће да, чак и ако кажеш „Србија није одговорна за WWI“, пропагандни доктори могу и то да изокрену, ако помоћним аргументима не објасниш јасно о чему је реч. Тако је било проблема за америчке лобије да објасне како су то наједном савезници из WWII постали негативци.

Међутим, изгледа да премијер у то свесно верује, као што свесно прескаче икакав помен двоструких стандарда. Плашим се да можемо очекивати да у наредном медијском наступу, премијер, пригрливши тезу да су „Срби народ најстарији“, изјави: „Тројански рат изазвала је најлепша Српкиња тог доба, Јелена из српске Спарте“.

Рим, 10. 8. 2014.

[1] „As you know, Serbian guy triggered that First World War, Gavrilo Princip, and there were always different assessments on his role from Serbian side and also on the German side. But that’s the reason that you actually mentioned that we are striving for peace, that we are doing our best to preserve our position, to preserve our stand, to be a pillar of stability in the region, not to cause anymore problems, not to be a part of the problem but to be a part of the solution, to be a part of creating a modern state, to creating the best possible environment in the whole region and that’s the reason why we do not want to participate in any kind of clashes, in any kind of fights, in anything like that.“

[2] Чак и западни научници разликују ово и говоре шта се мора знати да би се разумели узроци који су неизбежно водили овом рату, па се наводе: Француско-немачки контраст, после француског пораза у Седану и уступања Алзаса и Лорене Немачкој; Англо-германски контраст: трка у наоружању (нарочито под притиском великих индустријалаца), где Немачка подрива енглеску надмоћ на мору; национални покрети у Аустро-Угарској; Русија која се опире аустријском јачању утицаја на Балкану. Такође и Encyclopedia Britannica, Causes of World War I, вели: „The long-term causes of the war can therefore be traced to the forces that impelled the formation of those alliances, increased tensions among the great powers, and made at least some European leaders desperate enough to seek their objectives even at the risk of a general war. These forces included militarism and mass mobilization, instability in domestic and international politics occasioned by rapid industrial growth, global imperialism, popular nationalism, and the rise of a social Darwinist worldview. But the question of why World War I broke out should be considered together with the questions of why peace ended and why in 1914 rather than before or after“.

Зоран Ђуровић, Стање ствари