Дачић игнорисао упозорење БИА о контактима његовог саветника Тончева са нарко мафијом

Ивица Тончев, саветник за националну безбедност премијера Србије Ивице Дачића, имао је контакте са бар пет припадника криминалних група, чак и након 2008. године – када је добио посао у Влади. ОЦЦРП/ЦИНС доносе потврђена сазнања о овим сусретима, познанствима и пословним везама.

Према интерном извештају Безбедоносно Информативне Агенције (БИА), везе Тончева са мафијом биле су познате и премијеру. Дипломате неколико важних држава су премијеру Дачићу изразиле незадовољство због Тончевљевог именовања. Упркос томе, Ивица Тончев је добијао већу моћ и нове одговорности.

Пишу: Стеван Дојчиновић, Бојана Јовановић и Кристоф Зоттер

Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП) и Центар за истраживачко новинарство у Србији (ЦИНС) добили су приступ извештају који је процурио из БИА-е, под називом „Информација о активностима и контактима Ивице Тончева“ – састављеном средином 2012. године. Није јасно због чега је извештај састављен и у које сврхе је коришћен. Ниједан извор није желео званично да потврди веродостојност извештаја, што је уобичајено када се ради о документима обавештајних служби, али га нико није ни оспорио. ОЦЦРП и ЦИНС су прикупили десетине пословних и судских докумената из Аустрије, Бугарске и Србије и разговарали са деветнаест извора из политике, дипломатије, органа унутрашњих послова и криминалног подземља да би потврдили појединости из извештаја. ОЦЦРП/ЦИНС нису могли да  докажу да је било шта из извештаја нетачно. Због велике осетљивости теме, нико од извора није желео да званично говори са новинарима.

Везе са мафијом

Извештај осликава Тончева као човека који има дугогодишње везе са подземљем у Аустрији и Србији. Документ наводи да се Тончев сусретао са најмање пет утицајних особа из света организованог криминала, углавном након што је постао службеник Владе. ЦИНС/ОЦЦРП је открио још два сусрета: један је документован на фотографији на којој су Тончев и шести криминалац, а други кроз фирму у Аустрији у којој је Тончев био партнер са седмим криминалцем.

Тончев је током четворочасовног разговора са новинарима ОЦЦРП/ЦИНС порицао да има везе са организованим криминалом, како је то наведено у извештају БИА-е. Признао је неке сусрете, али је за већину рекао да није знао да су криминалци, а за остале то није ни потврдио ни порекао.

Познати црногорски мафијаш

Тончев је био необичан избор за Дачићевог саветника јер је био без искуства у политици, безбедности и у раду владе.

У фебруару ове године ОЦЦРП/ЦИНС су открили да је Тончев био пословни партнер црногорском криминалцу Браниславу Шарановићу у аустријској фирми „Фил-Шар“. Ова веза се не спомиње у извештају БИА. Шарановић је у полицијским круговима био добро познат као важан члан црногорске мафије и доводили су га у везу са „Групом Америка“, међународном организацијом која је кријумчарила кокаин. Након што је побегао из затвора у Немачкој и постао власник казина у Београду, Шарановић се редовно састајао са криминалцима, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли да пронађу доказе да је био и лично укључен у криминалне активности. Убијен је аутоматским оружјем у Београду 2009. године, када су га непознати нападачи изрешетали испред зграде у којој је живео.

Тончев је новинарима ОЦЦРП/ЦИНС рекао да је упознао Шарановића 2006. године када му је продао грађевинску фирму. Документа из Аустрије показују да је након тога Тончев наставио да буде директор у фирми, све до 2009. године – дуго након што је постао Дачићев саветник. Тончев нам је рекао да је, заправо, само формално био директор, јер је Шарановићу требао неко ко је живео у Бечу да прима пошту за фирму.

У извештају БИА-е се наводи да је Тончев имао и друге контакте са криминалном средином, укључујући везе са Милутином Марковићем, Родољубом Радуловићем и Ненадом Миленковићем.

Сумњив пословни партнер

Документација до које су дошли ОЦЦРП/ЦИНС из аустријског пословног регистра показује да је Тончев у јануару 1997. године основао грађевинску компанију под називом „О.Т.О.“ у Бечу. Годину дана касније, партнер у фирми је постао Милутин Марковић.

Према обавештајном документу, Марковић је повезан са међународном трговином дрогом и доводи се у везу са нарко шефом Драгославом Космајцем. Ово су потврдила два извора из полиције.

„Током маја 2010. године, регистровани су контакти Тончева са Милутином Марковићем, званим Пута, лицем укљученим у међународни ланац илегалне трговине наркотицима, иначе блиском везом Драгослава Космајца“, наводи се у извештају. У том тренутку, Тончев је био саветник за европске интеграције Ивице Дачића, министра унутрашњих послова.

Космајац је, према извештајима полиције, судским сведочењима и полицијским изворима, наводно био један од највећих кријумчара кокаина у Србији и Западној Европи, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли пронаћи доказе да је икада био ухапшен или оптужен у Србији.

Према Белој књизи о организованом криминалу Министарства унутрашњих послова Србије из 2001. године „Космајац је повезан са међународним кријумчарима опојне дроге у Јужној Америци, одакле организује транспорте великих количина кокаина за Европу“, али се бави и трговином хероином из Турске, Бугарске и Македоније у Европу. Он „сам никада не долази у контакт са наркотицима нити лицима која непосредно врше наведене послове“, наводи се у извештају.

Космајац је, наводно, ангажовао Љубишу Буху и Душана Спасојевића, бивше вође две најмоћније криминалне групе у Србији – сурчинског и земунског клана. Два бивша члана земунске банде – Дејан Миленковић Багзи и Александар Симовић – сведочили су на суду да је Космајац снабдевао дрогом сурчински клан.

Милутин Марковић је напустио фирму у којој је био партнер Тончеву јула 2001. године. Фирма је, према пословном регистру, угашена 2005. године.

У обавештајном извештају се даље наводи да је, у мају 2010. године, Космајац инсистирао да Марковић допутује из Беча у Београд. За време боравка у Београду, комуницирао је са Тончевим. Тончев и Марковић су, према извештају, разговорали и почетком априла 2010, док је Марковић боравио у Аустрији.

Тончев је потврдио да је имао фирму са Марковићем, али да га одавно није видео и да није знао да је Марковић био умешан у криминалне активности у време када су били пословни партнери.

„Ако је он сарађивао са Космајцем, то је његов проблем… није мој”, рекао нам је Тончев. „Шта се било кога тиче чиме сам се бавио пре бављења политиком?”

Тончев је рекао да никада није починио кривично дело и порицао је да се састао са Марковићем у Београду или Бечу 2010. године.

„Одговорно тврдим да се нисам видео са њим 2010. године“, рекао нам је Тончев. „Ти зли људи (агенти БИА-е), који примају плату државе Србије да штите уставни поредак – да штите мене и вас – користе се лажима да униште нечији живот.”

Тончев је објаснио да га дискредитују због тога што је независан од утицаја, ради поштено, и зато што је са југа Србије – а не из београдског „круга двојке“, као и зато што је бугарске националности.

„Зашто та структура (БИА) није мене упозорила: Господине Тончев, немојте да се виђате са тим људима, јер су они из криминогене структуре”, каже Тончев.

Веза са Шарићевим кланом

Према извештају БИА-е, Тончев се 2009. године састао и са Родољубом Радуловићем, важним чланом нарко банде Дарка Шарића, који је наводно укључен у међународну трговину кокаином из Јужне Америке у Европу. Средином 2012. године ОЦЦРП/ЦИНС су објавили серијал прича о Радуловићу којим су открили његову улогу у међународној трговини дрогом (приче можете прочитати овде).

Обавештајни документи Британске агенције СОЦА које су објавили ОЦЦРП/ЦИНС идентификују Радуловића и Шарића као вође картела који је 2009. године планирао да прокријумчари тону кокаина на бродовима који су транспортовали цемент и шећер.

У октобру 2012. године Тужилаштво за организовани криминал Србије подигло је оптужницу против Радуловића због тога што је у априлу 2009. године, наводно, учествовао у шверцу 1,8 тона кокаина, скривеног у соји, из Јужне Америке у Европу. Од тада му се губи траг.

Обавештајни извештај показује да су се Тончев и Радуловић састали истог тог априла када се бродом превозила соја „обогаћена“ дрогом. Састали су се у отменом београдском хотелу Хајат – где је Тончев редован посетилац.

Састанку су присуствовали и Радуловићев син Ђорђе и италијански бизнисмен по имену Андреа Бартолаци. У извештају се наводи да су разговарали о „реализацији извесног пословног аранжмана у вредности од око 2 милиона евра” на подручју општине Сурдулица – Тончевљевог родног града. У извештају се не наводи конкретно о каквој врсти посла су разговарали.

Бартолаци и Тончев су, у интервјуу за ОЦЦРП/ЦИНС, потврдили састанак и обојица кажу да се разговор односио на енергетско пословање.

Бартолаци је новинарима рекао да је он консултант за пословање са енергијом ветра и да су људи са којима се састао били потенцијални улагачи: „Тражили су да им објасним регулативу и како се посао води“, рекао је Бартолаци. Није се сетио имена људи са састанка у Хајату.

Тончев је рекао новинарима да се не сећа како га је Радуловић контактирао – директно на његов  телефон или преко кабинета – али да се састао са њим само тада и никада више.

Рекао је да није знао да је Радуловић имао икакве везе са дрогом, нити да га то интересује. „Ја ћу се видети са сваким ко жели да инвестира у Србију, са сваким“, каже Тончев.

Тончев је рекао да је састанак био кратак јер он није био права особа за тај разговор. „Упутио сам их на (ресорног) министра“, рекао је Тончев. “Онда сам, куртоазно, остао са њима још пет минута на кафи и отишао.”

Премијер Дачић је на конференцији за новинаре одржаној у фебруару јавно признао да се састајао са Радуловићем у новембру и децембру 2008. године, док је био министар полиције, али је као и Тончев рекао да није знао да је Радуловић криминалац.

Тончев нам је рекао да БИА зна за састанак јер је дошла до видео снимка хотелских сигурносних камера. Полицијски извори су нам потврдили постојање видео снимка и рекли да је део шире истраге веза Шарићеве групе са политичарима, коју предводи Тужилаштво за борбу против организованог криминала. Ни Дачић ни Тончев до данас нису позвани да дају изјаве поводом њихових састанака са Радуловићем.

Стари пријатељ

У обавештајном извештају се такође наводи да је Тончев дугогодишњи пријатељ Ненада Миленковића – кога је полиција ухапсила због сумње да је трговао хероином, али који никада за то није оптужен.

Потерница за Миленковићем је издата маја 2003. године током операције „Сабља“. Ухапшен је у Бугарској у јулу 2003. и изручен Србији следеће године, али оптужница против њега није подигнута.

У извештају се наводи да су Тончев и Миленковић дугогодишњи пријатељи и да су се редовно састајали у Београду и Сурдулици, укључујући и кућне посете, и након што је Тончев именован за саветника. Полицијски извор је потврдио њихову везу ОЦЦРП/ЦИНС-у.

Тончев нам је, међутим, рекао да је Миленковић његов познаник из родног места, да га зна само површно, али да нису пријатељи: „Познајем га из Сурдулице, а не из Београда. У Сурдулици не постоји ко мене не зна, то је мало место… Ја никада нисам седео с Миленковићем. Ни у кафићу.”

Популарни мафијаш

Новинари ОЦЦРП/ЦИНС-а су дошли до фотографије на којој чувени криминалац Борис Петков грли младог Тончева. Петков, познат као „Бугарин“, био је један од најпознатијих криминалаца у Србији и рођен је у околини Тончевљевог родног места.

Према наводима Беле књиге, Петков је био један од крупнијих кријумчара хероина из Турске и Бугарске у земље Европске Уније и имао је блиске везе са криминалним групама у Крагујевцу и Лесковцу.

етков је био један од првих мафијаша у Србији који је постао славна личност. Дао је интервју за чувени документарни филм „Видимо се у читуљи“, у којем је рекао да је „први пуцао из своје генерације ’76“, али и да мафијашки живот није ни мало лак: „То је само мука, проблеми, јад, беда и затвор“. (интервју са Петковим можете видети овде)

Био је осуђен на вишегодишњу затворску казну због учешћа у убиству криминалног супарника. Умро је 2002. године.

Тончев је рекао да је та фотографија из времена када је био тинејџер, пре него што се преселио у Аустрију. Рекао је да је познавао Петкова, јер су из истог краја.

„Сви су били јаки криминалци деведесетих”, рекао је Тончев. “То је само једна слика. Па шта?”

У извештају БИА-е постоје и тврдње да се Тончев састајао и био у контакту са другим особама из криминогене средине, али извори са којима су разговарали новинари ОЦЦРП/ЦИНС нису могли да потврде те случајеве.

Дачића упозоравале стране амбасаде

У обавештајном извештају се наводи да је Тончев Небојши Ћирићу, тадашњем државном секретару у Министарству економије и регионалног развоја Србије, претио употребивши израз да могу да му се догоде „неке ружне ствари“ уколико буде отежавао приватизацију појединих предузећа за које су заинтересовани Тончевљеви пријатељи.

Извор из бивше Владе нам је потврдио овај навод извештаја, рекавши да је до претње дошло на састанку у београдском ресторану Франш у септембру 2009. године. Ћирић се жалио својим претпостављенима и проблем је решен. Он није желео да за ЦИНС/ОЦЦРП да коментар у вези са овим инцидентом. Тончев је порекао претње и рекао да га је Ћирић погрешно разумео.

„Можда се жалио да је био виши тон, али никаква претња није била”, каже Тончев. “Ко сам ја да му претим?“

Поред овог догађаја, Дачића је неколико дипломата упозорило о наводним Тончевљевим криминалним везама пре него што га је други пут поставио за саветника, након избора 2012. године – наводи се у извештају. Ово је такође потврдило неколико извора.

Званичници из америчке и руске амбасаде су обавестили Дачића о Тончевљевим наводним криминалним везама и изразили забринутост због именовања на тако важан положај. Остале европске амбасаде, укључујући француску, немачку и енглеску, изразиле су сличну забринутост. Чини се да их је Дачић игнорисао.

Дачић није одговорио на питања која су му новинари ОЦЦРП/ЦИНС послали преко његове службе за односе са јавношћу. Тончев је рекао да никада није чуо за ове притужбе, осим оне која је дошла од руског амбасадора Александра Конузина. Тончев нам је рекао да га је Конузин у негативном контексту споменуо због тога што је помагао радницима који су протестовали против руских власника приватизованог предузећа у Србији. Он се не слаже са тврдњом да у Влади и Социјалистичкој партији Србије где је, према веб страници странке, задужен за финансије, игра важну улогу. Ивица Тончев је, такође, и потпредседник ФК „Црвена Звезда“. Тончев је рекао да никада није преузео финансије СПС-а, упркос наводима партијске интернет странице, јер комисија за материјално финансијска питања на чело које је именован, никада није формирана. Рекао је и да нема утицај на полицију и тајне службе и да нема приступ оперативним подацима који су интересантни за мафију.

„Због тога што многи мисле да се ја доста питам, зато сада седим са вама и имам ових проблема“, рекао нам је Тончев.

Зашто су ОЦЦРП и ЦИНС објавили извештај

ОЦЦРП/ЦИНС су добили приступ извештају раније ове године. Политика ОЦЦРП/ЦИНС-а је обично таква да се документи са обавештајним информацијама не објављују, осим уколико није у изузетном интересу јавности да се то уради. Чињеница да се у извештају наводи да је високи припадник српске владе повезан са лицима из организованог криминала је снажан разлог да се ове информације објаве.

ЦИНС/ОЦЦРП су радили на томе да поткрепе сваку тврдњу из извештаја. Разговарали смо са бројним изворима из владиних агенција, које су у позицији да знају догађаје и многи су потврдили информације из извештаја. Разговарали смо са припадницима органа унутрашњих послова, пословним људима, политичарима и једним бројем особа из света криминала. Потврдили смо јавним документима сваку чињеницу за коју је то било могуће. У том процесу нисмо пронашли информације за које се може доказати да су нетачне. Све што се налази у извештају, а што се није могло потврдити, изостављено је из приче. У извештају постоје и многи мање значајни наводи, као и информације личне природе. ОЦЦРП/ЦИНС је изабрао да не објави те делове извештаја, како би ублажио штету за оне који су укључени у недоказане тврдње.

ЦИНС