Београд — Само у поступку пројектовања за деонице на Коридору 10 током 2010, Путеви Србије уговорили су мимо закона послове у вредности од чак 307 милиона евра.
Према извештају државног ревизора, реч је мање о тендерским процедурама, а више о преговорима по позиву, на којима су послове добијали одређени извођачи, иако је било повољнијих понуда.
Предност у пословима на Коридору имали су Институт за путеве и ЦИП, а Путеви Србије своје одлуке нису исправљали ни када је Комисија за заштиту понуђача усвајала жалбе других учесника. Због фаворизовања одређених предузећа, само је Геопут, како тврди директорка Милица Трифковић, изгубио послове вредне 27 милиона евра.
“Током 2010. и половине 2011. Геопут је изгубио, односно био елиминисан из трке за 25 послова, које су добијали или Институт за путеве или ЦИП. Посао за деоницу Љиг-Лајковац, у вредности од 200 милиона динара, добио је Институт, иако су и Геопут и Центар за путеве Војводине (ЦПВ) имали боље понуде. Поступак је спроведен тако да су преговоре водили са једном или две фирме, притом уговарајући екстремно високе цене”, напомиње Милица Трифковић.
Десет пута наплатили исто
Колико новца је бачено на редизајнирање пројеката тачно не може да се утврди. „За изградњу обилазнице око Београда најмање десет пута је рађен редизајн за неких пет километара, а за то је издвојено 600 милиона динара. Куриозитет је то што је сваки пут ангажована иста пројектантска кућа, а она је уредно сваки пут достављала исти пројекат“, тврди извор Данаса.
Комисија за заштиту понуђача је тако у више од десет случајева поништила одлуке Путева Србије и тражила да се посао додели онима који имају најбољу понуду, али то ни у једном случају није учињено. Ту се прича не завршава. Упркос томе што је Геопут у септембру 2010. дао за 150 милиона динара бољу понуду, посао за две деонице пута (Нови Пазар – Аљиновићи и Прељина – Појате), који је овога пута финансиран из Националног инвестиционог плана, додељен је ЦИП-у. Након што је Комисија наложила да се понови поступак и посао додели најповољнијем понуђачу, НИП поништава јавну набавку под изговором да – нема пара.
Милиони евра који су потрошени на незаконите уговоре нису једини који су нестали из државног буџета. Они који се разумеју у грађевинске послове добро знају да је тзв. редизајнирање пројеката, у овом случају оних који се тичу Коридора, можда и највећа рупа у коју су бачени милиони државних евра. Редизајн или препројектовање постало је готово пракса, у којој се после прихваћеног главног пројекта ангажују нове фирме да би га „дорадиле“, по правилу, за високе суме које касније, у збиру, знатно премашују правило да удео пројектовања у инвестицији износи три одсто.
Један од бројних примера је уговор о изради главног пројекта ауто-пута Е75 на Коридору 10, за деоницу код прелаза Келебија, који је пре две године склопио АД Центар за путеве Војводине са Путевима Србије. Вредност тог пројекта је била 139 милиона динара. Међутим, како Данас сазнаје, само два месеца након што је главни пројекат предат, без тендера, у преговарачком поступку договорено је препројектовање једне деонице пута, а тај посао у вредности од 20 милиона динара добило је пет фирми међу којима није био Центар за путеве. Интересантно је и да је једно од „срећних“ предузећа било власништво блиске рођаке руководиоца задуженог за тендере у ЈП Коридорима Србије.
“Препројектовање главних пројеката није редак случај и некада се дешава да се то ради и по неколико пута, а у неким случајевима редизајнирања удвостручи почетну цену за пројектну документацију. Зар у овом конкретном случају није било логичније да, ако има корекција у главном пројекту, буде позвана фирма која га је радила него се за козметичке дораде ангажују потпуно нова предузећа којима је плаћено укупно 20 милиона динара”, каже извор Данаса.
Али, редизајнирање није једини разлог за скупље деонице, јер нови пројекат морају да испоштују и извођачи радова, којима је то прилика да цене уговорене у тендерској процедури значајно увећају.
У предузећу Коридори Србије демантују оптужбе које су изнете у овом случају. „Ови наводи су неосновани“, рекли су за Данас. Они тврде да су Путеви Србије уговорили израду главног пројекта за ту деоницу са АД Центром за путеве Војводина. Пројектна документација коју је та фирма доставила Коридорима Србије односила се на пун профил ауто-пута, иако је са извођачима била договорена изградња полу ауто-пута. Наручилац изградње је, напомињу у овом предузећу, било министарство надлежно за послове саобраћаја, а корисник Коридори Србије.
“Будући да се ради о неусаглашености уговора за пројектовање и уговора за грађење, Коридори Србије спровели су нову јавну набавку ” кажу у Коридорима и додају да је та процедура била законита и да су у њој изабрали најповољнијег понуђача који је требало да пројекат допуни тако да омогући фазну изградњу.
“Ово све је било неопходно како би се омогућило извођење радова и реализација већ потписаног уговора са извођачем радова“, напомињу у овом предузећу.
Конзорцијум фирми који је радио леву траку аутопута Хоргош – Београд, предводила је Нибенс група све док њен власник, Мило Ђурашковић, није ухапшен због малверзација и „исисавања капитала“ из приватизованих путарских фирми. Радове је преузела највећим делом фирма Боровица транспорт, али како је и њен власник, Душан Боровица ухапшен због корупционашке афере, посао су делимично завршили Планум и Путеви Ужице, мада је обилазница око Суботице остала незавршена. За завршетак радова почетком ове године недостајало је милијарду и по динара.
Данас
