Дајана Џонстон: Србија не треба да трчи у загрљај ЕУ

БУДУЋНОСТ Европе и света, после отварања украјинске кризе и терористичких напада у Паризу, далеко је од светле. Пред ЕУ и Балканом су тешка времена. Америка је приморала Брисел да прихвати политику против Москве, која је штетна за све и ужасно опасна. Лидери у Србији требало би да се придруже другим Словенима, посебно вођама у Чешкој и Словачкој, који покушавају да промовишу мир и разумевање између Западне Европе и Русије, за разлику од власти у Украјини, Пољској и Балтику, које терају Европу да Москву третира као непријатеља.

Овако Дајана Џонстон, професор француске књижевности, антиглобалиста и критичар америчке и европске политике, “прогнозира” даљи развој догађаја на светској мапи, али и у нашем региону. Написала је низ књига на “вруће” светске теме. У делу “Сулуди крсташи”, које је преведено и код нас, разоткрива медијске обмане западне штампе око разбијања Југославије. Ускоро у Француској излази њена нова књига “Краљица хаоса: промашене авантуре Хилари Клинтон”, о спољној политици бивше америчке државне секретарке. Дајана Џонстон је из миљеа америчке средње класе, а кћерка је саветника у Пентагону. Већ годинама живи у Паризу.

* Где је, по вашем мишљењу, позиција Србије у новој расподели геополитичке моћи? Треба ли да останемо на ЕУ путу или да се окренемо Русији и Кини?

– Заиста не видим никакву корист за Србију од предаје свог суверенитета европским силама, које су водиле рат против ње, украле јој део територије, настављају да оправдавају НАТО рат и не показују знаке да ће Србију икада третирати као себи једнаку. Али, лидери у Србији можда сматрају да, географски, и немају никакав други избор. То је једини разлог који видим за то да се не окренете развијању односа са остатком света, укључујући Русију и Кину.

* У жељи да постигне свој главни стратешки циљ, чланство у ЕУ, Србија се суочава са низом захтева око Косова, који, како се чини, постају све већи како напредујемо у интеграцијама. Да ли је одустајање од Косова “улазница” за ЕУ?

– Вероватно не. Следећи захтев може бити да подржите Кијев против Москве, да бојкотујете Русију, да се придружите НАТО… Ништа не гарантује да условљавања неће бити бесконачна, поготово што у овом тренутку нема жеље за даљим проширењем ЕУ.

* Може ли се уопште одржати политика “и ЕУ и Косово”, с обзиром на отворене поруке из Брисела да је за чланство потребно признати независност Приштине?

– Тежња да се иствремено одбрани или поврати Косово и уђе у ЕУ никада није била реална ни одржива.

* Хоће ли ЕУ постојати док Србија буде спремна за чланство?

– Прво, када ће спремност Србије бити препозната? Кад год да се то деси, ЕУ ће се променити, иако ће без сумње и даље постојати у неком облику.

* Како објашњавате парадокс да је Косово један од највећих регрутних центара Исламске државе, а у исто време Приштина и даље добија огромну подршку западних сила, укључујући Француску, за независност и сецесију од Србије?

– Једноставно: албанско Косово припада САД и ЕУ, то је њихова “беба”. Њихова прича је да су спасли сиромашно и злостављано Косова из “геноцидне” Србије, и они ту причу неће променити, иако сумње у такву верзију догађаја тихо расту.

* Да ли је на делу судар цивилизација, хришћанства и ислама, или је реч о нечем другом?

– У Француској, конфликт се тумачи као сукоб ислама и секуларизма, не хришћанства. Једини напади на хришћанске цркве у Француској долазе од покрета ФЕМЕН, антипутиновски наклоњених Украјинки, које на своје груди стављају поједностављене слогане на енглеском и изазивају невоље. У основи, оно што се дешава овде је метастаза израелско-арапског сукоба.

* Очекујете ли да у страху од нових терористичких напада у Западној Европи јачају ксенофобија и десничарске партије?

– Чињеница да добровољци одлазе у Сирију да се боре за Исламску државу већ јача страх од терористичких напада у Западној Европи. Могуће је да су ови напади имали за циљ да инспиришу браћу муслимане да се придруже џихаду у Ираку и Сирији, пре него да почине сличне нападе на Западу. Убиства 7. јануара највероватније ће повећати неповерење у муслимане, иако већина влада покушава да се боре против таквих осећања. Десничарске странке разликују се од земље до земље. У Француској, Национални фронт је парадоксално једина велика странка која се противи француском учешћу у ратовима на Блиском истоку, које подржавају владајуће странке центра.

* Јесте ли међу онима који сматрају да огромну кривицу за последње догађаје сноси и политика Запада, политика двоструких аршина и сталних интервенција?

– Сами терористи тврде да су мотивисани посебно америчким војним интервенцијама у муслиманским земљама.

* Како гледате на коментаре да Запад нема једнак третман према свим жртвама, па је тако, на пример, РТС био легитимна мета, а “Шарли ебдо” терористички напад? Масовна убиства у Нигерији, страдање деце у Сирији биле су главне вести у западним медијима само неколико сати…

– Природно је да је огромна већина забринута пре свега за своје окружење, за оно што се дешава њиховим сународницима. Идеологија “глобализације”, која треба да оправда политику САД да имају право и одговорност да заштите људе у другим земљама војним интервенцијама – подразумева и да Запад треба да буде морално укључен у све што се догађа у целом свету. Обични људи немају таква осећања. Дакле, можда би најискренија демократска политика била – оставимо друге земље на миру са њиховим трагедијама. Разлике између реакција на “мала убиства” на Западу и велика страдања на другом месту није баш лицемерје, али јесте одраз супротности између “глобалног села” комуникационих технологија и интервенција великих сила, на једној страни, и граница пажње и емпатије обичних људи, на другој.

* Ваша књига “Сулуди крсташи – Југославија, НАТО и обмане Запада” деконструише митове Запада око ратова на Балкану. Како гледате на дебату у Србији око уласка у НАТО? Треба ли да останемо војно неутрални или да се прикључимо неком савезу?

– За Србију би цена уласка у НАТО била равна националном самоуништењу. То значи претварање оружаних снага земље од инструмента за одбрану у резервне делова у “кутији за алат” који САД користе за агресију у остатку света. И Срби би морали да плате ову трансформацију куповином одговарајућег наоружања САД! Не само да се противим уласку Србије у НАТО, него чврсто верујем да све земље чланице треба што пре да напусте НАТО, а он да буде потпуно расформиран. НАТО је сада само инструмент за америчко освајање света, и прикључењем том савезу показује се спремност да се односите према другим земљама као што су се према Србији односили 1999.

* Сматрате да западне владе носе велику одговорност за ратове у бившој Југославији јер су охрабривале сецесију некадашњих република СФРЈ…

– Какве год разлоге да наводе за своју политику на Балкану, Запад је у стварности уништио земљу средње величине, познату по својој несврстаности и оригиналном експерименту у социјализму, што се није уклапало у идеју Америке о новом светском поретку. Југославија је подељена на мале земље које су све у обавези да слушају наређења из Вашингтона и Брисела. Сада нема подршке Запада за “самоопредељење” на Криму или у источној Украјини, што показује да забринутост за такве “принципе” у потпуности зависи од геополитичких интереса.

* Да ли ће се западна економија или такозвана демократија урушити сама од себе? Или можда опасност заиста долази из арапских земаља?

– У САД “демократија” је већ смртно корумпирана новцем – изборне кампање финансирају веома богати донатори. У Европи демократију подрива Брисел, који доноси главне економске одлуке. Претње из арапских земаља су у суштини очајни дефанзивни потези тог региона који су излуделе деценије војних интервенција Запада. Прва ствар коју европске земље треба да ураде у самоодбрани јесте да се ослободе САД и НАТО и дефинишу политику која ће бранити њихове сопствене интересе.

Данијела МИЛИНКОВИЋ, Новости