Дејвид Камерон прави нуклеус енглеског парламента јер ће посланици изабрани на територији Енглеске у Дому општина добити право вета на законе који се тичу Енглеске, а поводом питања из области здравства, образовања и финансија

Енглези сматрају да је неправедно што посланици из Шкотске могу да у заједничком парламенту гласају о питањима која се тичу Енглеске док енглески посланици немају право да гласају о питањима која се тичу Шкотске јер Шкотланђани имају свој парламент у Холируду

Велика Британија се распада на етничке регионе, што веома подсећа на Совјетски Савез. Већ се чују гласови да је потребан посебан енглески парламент, што би онда подразумевало и енглеску регионалну владу. Камерон се из све снаге труди да избегне такав сценарио

ДОК свет без даха прати економску кризу у Грчкој, озбиљне проблеме почела је да преживљава једна од највећих земаља Европске уније – Велика Британија.

Први министар Шкотске – Никол Старџен – назвала је неприхватљивим план владе који треба да обезбеди „енглеске гласове за енглеске законе“.

Тај план подразумева да посланици изабрани на територији Енглеске у Дому општина добијају право вета на законе који се тичу Енглеске, а поводом питања из области здравства, образовања и финансија.

Та промена је одговор владе Дејвида Камерона на такозвано Западно Лотијанско питање које је, заправо, енглеско питање.

Енглези, наиме, сматрају да је неправедно што посланици из Шкотске могу да у заједничком парламенту гласају о питањима која се тичу Енглеске док енглески посланици немају право да гласају о питањима која се тичу Шкотске јер Шкотланђани имају свој парламент у Холируду.

Према законским изменама које је предложила Камеронова влада, ако спикер Дома општина процени да се неки нацрт закона, или његов део, тиче Енглеске, или Енглеске и Велса – у том случају треба да се формира специјални Велики законодавни комитет у који ће улазити посланици искључиво из тих делова Велике Британије. Такав закон неће моћи да буде изгласан без њихове сагласности.

Поводом закона из области финансија, за њихово разматрање моћи ће да буде формиран комитет састављен од посланика Енглеске, Велса и Северне Ирске.

Шкотланђани се жале да ће то довести до поделе парламента на посланике две сорте, при чему ће представници Шкотске бити недовољно равноправни са својим енглеским колегама.

Камеронова влада на овај начин не жели да обезбеди само неку врсту правичности, него и да реши неке ускопартијске задатке.

Торијевци, по традицији имају добре позиције у Енглеској. А знају да на следећим изборима може доћи до ситуације да ће владу формирати политичка снага која победи у Британији у целини, а изгуби у Енглеској. Нови систем омогућава конзервативцима да утичу на владина решења – чак и ако се нађу у опозицији.

Спорови који су у току у Британији важнији су него грчка криза јер се тичу једне од највећих и најутицајнијих држава Европе.

У току је фактичка федерализација Велике Британије.

Та земља се распада на етничке регионе, што веома подсећа на Совјетски Савез.

Већ се чују гласови да је потребан посебан енглески парламент, што би онда подразумевало и енглеску регионалну владу.

Камерон се из све снаге труди да избегне такав сценарио. Зато се и појавио план „енглески гласови за енглеске законе“. Међутим, у блиској перспективи ће идеје формирања енглеског парламента највероватније добијати све више присталица.

Неравноправност шкотских посланика биће у Шкотској доживљена као увреда и зато ни додатна овлашћења, која је Камерон обећао Шкотима, највероватније неће умирити Шкотску националну партију.

За време недавних избора у Дом општина – у Шкотској се дефакто формирао „једноипопартијски“ модел политичког устројства са тоталном доминацијом шкотских националиста који су добили 56 од 59 посланичких мандата. То, поред свега осталог, означава почетак процеса регионализације досад општебританских партија.

Конзервативци су популарни у Енглеској и постају, као што се види из предлога Камероновог кабинета, све више проенглеска партија. Опозициони лабуристи су до пре једне деценије доминирали у Шкотској, а сада су их потиснули националисти, али још увек остају једина партија која претендује на – општенационалност.

Лабуристи, осим у Енглеској, имају добре позиције и у Велсу.

Овај процес само изгледа безазлено, а у суштини значи дубинско прекрајање политичког система Велике Британије. Примера ради, у Белгији су се у своје време општенационалне партије распале на – фламанске и валонске. У Канади, партије које су доминантне у Квибеку – немају утицај у остатку земље.

Ако се Шкотланђани озбиљно наљуте због неравноправности својим посланика у Вестминстеру – то ће значити да ће Британија морати да пође на још један акт федерализације.

Систем „енглески гласови за енглеске законе“ – који је предложио Камерон – само су покушај да се створи систем узимања у обзир интереса региона у доњем, општенационалном дому парламента. А управо то изазива противречја.

Американци су одавно смислили подеснију формулу за мирење регионалних и општенационалних интереса. САД имају дводоми Конгрес у којем Сенат представља интересе држава (свака држава у њему, независно од броја становника, има два сенатора), а Представнички дом – представља народ САД у целини.

Домови Конгреса су равноправни, па државе које чине САД имају могућност да блокирају сваку иницијативу која им није по вољи.

Енглези засад не могу да крену америчким путем, ако ништа друго – због престижа: не може нека тамо Америка бити пример за Велику Британију.

Међутим, са прихватањем плана „енглески гласови за енглеске законе“ – америчким путем ће највероватније морати да крену. Ово значи да ће Дом лордова једног дана постати аналог Сената САД.

Бирајући између федерализације и распада, Британија је принуђена да изабере федерализацију. Наравно, она никада неће признати да иде тим путем, али Камеронов план о томе сведочи.

Енглески посланици Дома општина фактички ће играти улогу парламента Енглеске. А од те идеје до правог енглеског парламента, који би постојао независно од британског, није баш далеко.

Све у свему, Уједињено Краљевство – у виду у којем постоји данас – очекују велике промене. Очување територијалне целовитости земље зависиће од тога хоће ли Британци сачувати јединствену нацију или ће се она распасти на неколико делова.

У Канади и Белгији успели су да сачувају јединствену државу, али је дошло до раскола нације. Британска политичка елита има огромно искуство. Она је, уосталом, одбила претњу тренутног отцепљења Шкотске. Али, права битка за очување јединства Британије тек предстоји.

Пише: Павел СВЈАТЕНКОВ, политиколог

Факти