Вест да ће Нишлије убудуће грејање преко топлана плаћати за око 22 одсто јефтиније него прошле године, уместо досадашњих 27,08–21,18 динара по квадрату, усијала је телефоне редакције с питањем оних који се греју поред радијатора да ли то значи и ниже цене у остатку Србије. Јер, ако може Ниш, што не могу и друге топлане.
Нишка топлана је одлучила да део рачуна који се односи на трошкове пословања снизи за шест динара по квадрату површине која се греје, а да, како је рекао директор Топлане Предраг Милачић, варијабилни део који се тиче потрошње енергената буде скупљи за око седам одсто. Прерачунато, потврдио је директор за Прву телевизију, нове цене ће на годишњем нивоу смањити рачуне за грејање од 1.500 до 2.000 динара, уколико се узме у обзир просечна потрошња за стан од педесетак квадрата. Значи месечно мање од 125 до 166 динара.
Упитан да ли постоје најаве да грејање појефтини и у остатку Србије, Дејан Стојановић, председник пословног Удружења топлана Србије, каже за наш лист да је тачно да је топлана Ниш поднела захтев локалној самоуправи за смањење такозване фиксне тарифе за 21,79 одсто, а за повећање варијабилне за 7,14 одсто. Али да то неће резултирати укупним смањењем цене за 22 одсто.
– Тарифе за испоручену топлотну енергију у Србији одређују локалне самоуправе које су власници топлана, и то сагласно методологији за одређивање цене снабдевања крајњег купца. Према овој методологији цена се повећава када енергенти поскупе за више од три одсто, а смањује када цена падне за више од пет одсто – каже он.
Ситуација у топланама је, међутим, додаје, различита од града до града. А та различитост се огледа у кредитном задужењу, неадекватним тарифама које нису пратиле оправдане трошкове и задужењу за мазут код Републичке дирекције за робне резерве које мора да се измири. Ово нужно не значи да ће тарифе бити исте, иако користе исте енергенте и постоје сличности у погледу техничког стања производног и дистрибутивног система.
Топлане су биле дужне да до првог септембра поднесу надлежнима писани захтев за одобравање цена топлотне енергије за наступајућу грејну сезону која почиње 15. октобра текуће године и завршава се 15. априла наредне године. После провере надлежни је дужан да у року до две недеље обавести топлану да ли је цена реална или не. Топлана може и у току грејне сезоне да предложи промену цена, јер у току грејне сезоне могу настати корекције које су мање од прописаних, а затим да у току летњег периода буду више. На питање да ли удружење препоручује осталим топланама да следе пример Ниша, Стојановић одговара да они не могу да предложе ништа друго осим поштовања важећих прописа.
Уместо одговора да ли у остатку Србије може да се очекује да грејање појефтини, наш саговорник наводи да је од завршетка претходне грејне сезоне мазут поскупео око 28 одсто, а гас за око 12 одсто. Курс долара који има утицаја на цене енергената расте од краја септембра до данас са 101,27 на 103,31 динар.
На констатацију да треба узети у обзир и претходне благе зиме и уштеду енергената, он истиче да су у 2017. години реализоване количине природног гаса биле ниже за око 10 одсто, мазута за око 15 одсто од планираних. Док је угља потрошено више од планираног за 11 одсто.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс