05.12.2012. –
Пише: Вукашин Беатовић
Прича о изградњи монументалног Храма Христа Спаситеља у Москви започиње 25. децембра 1812. године када је руски цар Александар I издао налог да се у Москви подигне храм у знак захвалности Господу који је спасио Русију од Наполеонове војске.
Након смрти цара Александра I на руски трон је ступио цар Николај I те је дошло и до промјена у принципима градње. Одбачена је идеја о масонским знаковима на храму али је промијењена и локација градње.
Изградња новог храма започета је 10. септембра 1839. године и трајала је дуге 44 године. Храм је освештан на васкрс 1883. годинe у присуству царске породице те је проглашен за саборни – катедрални храм Руске Православне Цркве.
Храмовна љепота која је произилазила из традиционалне православне црквене архитектуре привлачила је погледе све до 5. децембра 1931. године када је храм срушен до темеља.
Рушење
Након Октобарске револуције, бољшевичке власти су имале веома оштар однос према Цркви уопште. Многи црквени објекти су порушени или им је промијењена намјена. Храм Христа Спаситеља постао је мета због близине Кремљу. Сама локација учинила се погодном за дизање Палате совјета, која је замишена као највиши објекат на свијету у савременом стилу градње са Лењиновом статуом на врху.
Нове власти су припремале народ на рушење Храма причом да се ради о „гротескној и потпуно неестетској грађевини“ која представља „гљиву отровницу на московском лицу“ те да је извориште „руског нерада и лијености“.
По одлуци Стаљиновог Политбироа, прве експлозије потресле су Храм Христа Спаситеља тачно у подне 5. децембра 1931. године. Тог дана Совјети су дигли руку на споменик војне славе Русије те брутално демолирали и у потпуности уништили најважнији црквени објекат у земљи.
У дневницима старих Московљана пише да је тих дана Москвом „владао дух безумља, бездушности и угашености вјере“ те да је „Русија све дубље и дубље тонула у зону деструкције и мрака коју са собом носи атеизам“.
Захваљујући Владиславу Микошеву, тада младом камерману постоји снимак рушења храма. У свом свједочењу Владсилав наводи да се питао због чега се не праве протести и зашто храм није заштићен. Такође је навео да је имао прилику гледати исконски варваризам на дјелу.
Идеја о изградњи Палате совјета није реализована јер је земљиште често плавила ријека Москва, те су нове власти на локацији Храма Христа Спаситеља направиле огроман базен који је на том мјесту био све до деведесетих година прошлог вијека када је за владавине Бориса Јељцина почела обнова.
Храм данас
Руски патријарх Алексеј I освештао је обновљени храм 19. августа 2000. године. Данашњи Храм Христа Спаситеља са могућношћу да прими 10 000 вјерника представља највећи црквени објекат у Русији. Централна купола са крстом је висока 105 метара.
Храму је враћена улога саборног-катедралног храма Руске Православне Цркве. У њему се данас води интензиван вјерски живот.
