Данак суше у рангу елементарне катастрофе

Просечно, кукуруза на хектару војвођанске њиве буде око седам тона, на јесен тешко да ће премашити три и по

Мада ће род кукуруза и соје бити више него преполовљен, врелина која овог лета “пржи” може се на дужи рок показати корисном ако наше ратаре подстакне да пољопривредне технологије иновирају и примере новонастајућим климатским приликама.

Нема спора, данак оволетње суше биће велик, у рангу елементарне катастрофе. Соје једва да ће бити 800 килограма по хектару, а прошлогодишње 3,75 тоне делују као сан.

Просечно, кукуруза на хектару војвођанске њиве буде око седам тона, на јесен тешко да ће премашити три и по. Врелина ће се одразити и на род шећерне репе, а по ценама на пијаци, отприлике за 30 до 40 одсто вишим него лане, види се да је и род поврћа и воћа био уочљиво слабији.

Наравно да има разлика међу парцелама, зависно од локације и примењене агротехнике, али, укупно узевши, суша ће још једном жестоко умањити приносе.

Са сто хектара тона кукуруза

Већ више деценија сведоци смо климатских промена, јаче изражених у источном и југоисточном делу Паноније. Пре десетак година на предавању у Скупштини Војводине видели смо компјутерску анимацију како ће за неколико деценија изгледати Дунав, жила куцавица доброг дела Европе; имаће проток мањи за најмање 20 одсто, биће знатно ужи и приметно дубљи него данас.

Наравно да новим околностима морамо прилагођавати и стил живота, па и технологије примењиве у пољопривреди, за коју се одавно каже да је “фабрика под отвореним небом”. Ако нам случај из деведесетих година прошлог века, када је 100 хектара првокласне земље ПИК-а Бечеј, услед суше сличне овогодишњој, имало принос од само тоне кукуруза, није био довољно уверљива опомена, учестале суше у овом веку већ су јасан сигнал и држави и стручњацима и паору да би се аграр морао континуирано прилагођавати новонасталој ситуацији.

Раније сорте

Сушна је била и 2012. година, подједнако и код нас и у Мађарској. Када се поредила штета испоставило се да је код нашег суседа била мања за 50 одсто.

Разлог је структура сетве кукуруза. Мађарски паори се све више ослањају на ране сорте, групе зрења ФАО 300 и 400, док наши земљорадници још увек сеју сорте нешто каснијег зрења, ФАО 500 и 600. Јесте да у идеалним условима касније сорте имају за до тону и по виши принос, али у сушним годинама подбачај код раних сорти је много мањи или га уопште нема.

Њихов вегетациони период је краћи за две, три недеље и то им омогућава да се метличење одвија пре него што наступе летње жеге.

Суша у време метличења

Ове године је баш било разлога да се сељаци ослоне на раније сорте. Зима је била са минимално снега, догодила се “зимска суша”, па је све до априла у земљишту било недовољно влаге.

Април је био изразито кишовит, мај доста топао, али и кишовит, а суша је почела на почетку треће декаде јуна и трајала је до краја јула. При томе је био рекордан број и тропских дана и тропских ноћи, када температура премашује 30, односно не спушта се испод 20 степени Целзијуса.

Воде је уочљиво недостајало управо у време метличења, па је питање колико је уопште било оплодње без капи воде. Сезона оплодње раних сорти ове сезоне је била од 15. јуна до 5. јула, када је мањак влаге био неупоредиво блажи.

На њивама које су захватилие повремене благе и краткотрајне кишице биће нешто боље, али довољно је сигнала да би ваљало покушати се сетвом у коме би половина кукуруза била раних сорти, а сељак нека након неколико година упореди корист од промене.

Густа сетва

Други разлог лошег приноса је сувише густа сетва, преко 70.000 сетвених јединица по хектару. Може се замислити како се биљке у густом кукурузном шипражју боре за оно мало воде у сушним сезонама; до смрти.

Поука би била да се сеје 55 до 60 хиљада сетвених јединица по хектару, а тиме би и у годинама са довољно влаге клипови били већи и са више зрна.

Многи заговарају изградњу заливних система. Добро би дошли, али нису јефтини и чини се да би њихова економска ефикасност била неспорна и знатно већа у случају да имамо много развијенију прехрамбену индустрију, па да профит извлачимо из финалнијих производа. Питање је колико је наводњавање економично у земљорадњи која се завршава извозом кукуруза, сировине.

Сем тога, како ћемо у (скорој) будућности кубурити и са водом, из Европске уније је поручено свим земљама да се не може искључити мера одређивања квоте воде из река и језера које се могу изузети из природног водног режима и употребити за разне људске потребе. У том случају, предност код наводњавања би имали воће, поврће и узгој семенске робе ратарског биља.

Тихи професори, политичари лелемуди

Не може се рећи да није било гласова који су указивали на потребе прилагођавања новим условима. Много више када је суша почела, а спорадично и прилично тихо још док је трајала зимска суша.

Међутим, сељаци су остали везани за количину робе добијене са њиве као првим критеријумом за одабир семена и примене појединих агротехничких мера. Професори који су заговарали модернији приступ и аграрни новинари који су њихова мишљења представљали нису били довољно уверљиви.

Затајила је и власт, државно субвенционисање није прилагођено неопходним променама у примењеној агротехници. Вредност агране прозводње биће приметно нижа него што се очекивало и него што је могло бити.

Сељаке је превише охрабрила прошлогодишња идеална и рекордна година и захватила их је инерција. Стога, ако суша, са огромом штетом, буде и стручњацима и сељацима подстрек да, напокон, започну прилагођавање новим приликама, већ за две сезоне добит би премашила овогодишње губитке.

У том смислу, од ове изразите суше, ма колико чудно изгледало, могло би бити и користи.

Живан Лазић, 021