Врхунац лицемерја и, слободно говорећи, криминалног односа према новцу свих грађана Србије, напредњачка власт је показала буџетом за 2016. годину, који је одлазећи премијер, из само њему познатих разлога, назвао “конзервативним буџетом”. Таблоидов економски стручњак, Миодраг К. Скулић, детаљно је анализирао овај буџет препун замки и варљивих рачуница, јасно уперен против интереса народа, али усмерен на интерес владајуће клике. Узима се од сиромаха, а не мисли на оне који ће остати без посла. Даје се за имигранте из исламских земаља 40 милиона евра, а грађани Србије умиру од глади. Заборављени су и пољопривредници. Само се рачуна на отимање од оних који немају скоро ништа, да би добили они који имају све. И тако да задовоље ММФ и Светску банку. Колико нас ће издржати овај данак у крви?
У буџету Републике Србије за 2016. годину, одмах су уочљиве ове чињенице: укупни планирани расходи су хиљаду и 119 милијарди динара, или 9,14 милијарди евра, док су недостајућа средства 994 милиона евра, јер су приходи само 8,15 милијарде евра само за камате планиран је расход милијарду и 142 милиона евра, а за нето зараде свих запослених милијарду и 120 милиона евра, или за нето плате мање 22 милиона евра, обзиром да се за камате за идућу годину планира већи расход од 68 милиона евра. Али, упада у очи да је из текста Предлога буџета за 2016. годину Влада избацила преглед броја запослених по министарствима, агенцијама и другим организационим деловима буџетских корисника!
Почнимо од издатака у буџету за 2016. годину у коме је само за расходе по основу камата планиран износ од милијарду и 142 милиона евра, рачунатих по курсу од 122,50 динара за евро. Дакле, у 2016. години за каматне издатке планирано је више 6,33 одсто, или 68 милиона евра. Тако расходи по основу камата учествују у укупним планираним расходима 12,50 одсто. О коликој суми се ради најбоље потврђује чињеница да је за нето зараде свих запослених који се финансирају из републичког буџета за 2016. годину планирано милијарду и 120 милиона евра.
За Министарство одбране планирано је 55,79 милијарди динара, а за Министарство унутрашњих послова 61,74 милијарди динара… Дакле, за ова два министарства која запошљавају 78 хиљада лица (одбрана 33 хиљаде, унутрашњи послови 45 хиљада), планирано је издвајање 117,53 милијарди динара, а за расходе за камате 139,93 милијарди динара, или 22,40 милијарди динара мање за ова два министарства.
Приходи и примања из буџета за 2016. годину су 997,4 милијарди динара, или више него у буџету за претходну годину 73 милијарде динара, што чини 7,3 одсто већи планирани приход.
Република Србија је у 2016. години планирала ново задужење за још 121,7 милијарди динара, или нешто мање од милијарде евра. Дуг Републике Србије на дан 31. октобра 2015. године износио 22,2 милијарде евра, а годину дана касније, тачније 31. октобра ове 2015. године, износи 24,3 милијарди евра, или више 2,1 милијарду евра у протеклих 12 месеци. У овом буџету планирано је ново задужење за још милијарду евра, па уколико се не прода Телеком, треба очекивати да ће задужење Републике Србије на крају октобра идуће године износити 25,3 милијарде евра.
Планирани приход од ПДВ на домаће производе опао са 34,04 у 2014. години на 26,39 одсто у 2015. години и на планираних само 21,41 одсто у 2016. години.
Укупни планирани приходи ПДВ за 2016. годину на робу из увоза је достигао је 333,3 милијарди динара, према планираном ПДВ на производе у земљи у износу од 90,8 милијарди динара. То значи да је ПДВ на робу из увоза достигао 78,59 одсто, а на производе у земљи само 21,41 одсто. ПДВ на додату вредност у земљи у 2014. години био је планиран 34,04 одсто, а за 2015. годину 26,39 одсто. Зар пад овог учешћа не говори о убрзаном опадању домаће производње и све већем ослањању на увоз, по ком основу држава остварује скоро 4/5 укупних прихода ПДВ на граници, унапред наплаћеним ПДВ.
Од акциза је планиран приход у износу од 254,2 милијарде динара, у односу на планирани у претходној години од 215,6 милијарди динара, што чини 38,6 милијарди динара, или више 17,9 одсто у односу на планирани приход од акциза у претходној години. То је знак преваљивања недостатка планираних прихода на терет пореских обвезника, како грађана тако и привредних субјеката и предузетника, посебно због већих прихода планираних за акцизе на нафтне деривате. У наредном прегледу јасно се види да се очекује посебно висок прилив средстава од осталих акциза, а то је уведене акцизе на електричну енергију у овој години.
Под притиском ММФ и Светске банке да се на најмању меру смање субвенције за привреду и пољопривреду, Влада као да не очекује да ће у 2016. години морати послати на тржиште рада 40.000 запослених из друштвених предузећа која одлазе у стечај, па ће средства планирана у Транзиционом фонду бити недовољна. Укупне субвенције планиране су у износу од 5,4 милијарде динара више него у буџету за претходну годину, док су за Железницу у 2016. години планирана већа средства у износу од 5,7 милијарди динара, што је мотивисано за учешће у руском кредиту за железницу у износу од 5,91 милијарди динара. За ЈП Путеви Србије планирана су већа средства за 2,7 милијарди динара, што верно показује дати табеларни преглед.
За ЈП ПЕУ Ресавица планирана су средства у износу од 4,47 милијарди динара, што је свакако недовољно за одржавање текуће ликвидности. За Фонд ПИО издвајање 19,64% укупно планираних средстава, у износу од 219,8 милијарди динара, или око 1,8 милијарди евра…
За Републички фонд пензијског и инвалидског осигурања планирано је 219,8 милијарди динара, што износи скоро 1,8 милијарди евра. То је највећи појединачни износ на страни расхода, који је достигао 19,64 одсто укупно планираних расхода у републичком буџету. И за идућу годину средства која се из републичког буџета преносе Фонду ПИО су нешто мања од износа који сам фонд прикупи по основу уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање од запослених чији послодавци уплаћују ове доприносе. За образовање у 2016. години планирано је 168,6 милијарди динара, или 15,07 одсто укупно планираних расхода републичког буџета. За основно образовање одлази 68,9 милијарди динара, за средње образовање 32,3 милијарде динара, а за више и високо универзитетско образовање 39,1 милијарди динара. За судство и тужилаштва планирана су средства 24,5 милијарди динара…
Планирана средства за коначно обнављање клиничких центара
За реконструкцију клиничких центара у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу планирана су средства у буџету за 2016. годину у износу од 1,614 милијарди динара, што представља само 13,2 милиона евра, и то је недовољно само за реконструкцију објеката, а да не говоримо о потреби набавке нове опреме.
У Министарству културе и информисања за основну делатност медијских јавних сервиса планирано је четири милијарде динара, или 32,6 милиона евра. У буџету планираном за идућу 2016. годину Влада је планирала четири милијарде динара, што износи око 32,6 милиона евра за основну делатност медијских јавних сервиса. То се, са потпуном сигурношћу може тврдити, да ће бити усмерено у Јавни сервис Радио телевизија Србије и Радио телевизија Војводине. У 2014. години РТС субвенције државе биле су 6,7 милијарди динара, па је и поред тог износа субвенције, РТС исказао губитак у пословању те године, у износу од 2,15 милијарди динара.
И у овом буџету планирана давања за Фиат аутомобили и Аир Сербиа. У Министарству привреде за 2016. годину, као и за претходну 2015. годину планирана су улагања од посебног значаја у износу од 8.133.325.000 динара, или 66,4 милиона евра за: Фиат Аутомобили Србија и Аир Сербиа.
За БИА планирана средства 4,52 милијарде динара, или 37 милиона евра. За безбедносно информативну агенцију која је у 2015. години имала планиран број запослених 2.050 планирана су средства у износу од четири милијарде и 520 милиона динара, или 37 милиона евра. Војна обавештајна и контраобавештајна агенција, нису више директни корисници буџетских средстава и њихови издаци се обухватају буџетом Министарства одбране.
Агенције, управе, канцеларије, фондови и други корисници буџета по предлогу за 2016. годину планирани су са 85,9 милијарди динара, или 7,68 одсто укупних планираних прихода буџета. У финансирању ових више од сто организационих јединица које се подмирују из републичког буџета по двадесет је канцеларија и управа, по десет дирекција и завода, девет канцеларија, седам агенција, по три су службе, савета и центра и други бројни организациони делови на које се усмерава 85,9 милијарди динара, или 7,68 одсто укупног износа планираних расхода за 2016. годину.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
