Београд – Данас се навршава 25 година од мартовских демонстрација 1991. у Београду. Тај датум је истовремено и почетак ванинституционалне политичке борбе опозиције, која је 2000. године резултирала сменом власти и почетком консолидације демократског система у Србији.
Деветомартовски протест у Београду је организовао и предводио Српски покрет обнове (СПО) Вука Драшковића, тада најјача опозициона странка, која је заговарала промену система, демократизацију и националну обнову државе.
У сукобима који су се са Трга Републике, где је скуп одржан, проширили на више улица у центру Београда, живот су изгубиле две особе – учесник протеста Бранимир Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54).
Бежећи од демонстраната, Косовић је покушао да прескочи зид терасе, али је пао са висине од пет метара ударивши главом о тротоар, док је матурант Милиновић смртно рањен када је група полицајаца са угла улица Адмирала Гепрата и Кнеза Милоша отворила ватру према демонстрантима испред кафеа „Лондон“.
У сукобима демонстраната и полиције је повредено 114 особа – 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи.
Захтеви – смена врха РТС
Главни захтев протеста била је смена тадашњег генералног директора РТС-а Душана Митевића и још четворице уредника због увредљивих коментара на рачун опозиције. Демонстрације су биле забрањене, па је полиција од раног јутра блокирала прилазе Београду у намери да спречи долазак присталица опозиције из унутрашњости земље.
Упркос томе у центру Београда окупило се око 100.000 градјана, а око поднева полиција је кренула у акцију разбијања демонстрација из Француске улице и са платоа испред Филозофског факултета. Пред налетом полиције, лидери опозиције и део њихових најближих присталица склонили су се у Народно позориште, а врата им је отворила тадашња управница, драмски писац Вида Огњеновић.
На батинање демонстраната, лидер СПО Вук Драшковић је са балкона позоришта позвао на „јуриш“, после чега су почели окршаји. У намери да разбије демонстрације, полиција је употребила сузавац, водене топове и гумене метке, а у акцију је била укључена и коњица.
Хапшење Драшковића
Драшковић је касно поподне покушао да удје на седницу владе, а пошто је у томе спречен, кренуо је с демонстрантима према железницкој станици и тада је ухапшен.
Хапшење лидера СПО изазвало је револт студената који су убрзо из Студентског града на Новом Београду кренули ка Теразијама, полиција је студенте дочекала на Бранковом мосту, поново су употребљени сузавац и палице, а пошто су они поседали на асфалт, акција полиције је убрзо прекинута.
Протести неколико хиљада студената и градјана настављени су на Теразијама све до 14. марта, када су Драшковић и сви ухапшени ослободјени, а Скупштина Србије усвојила оставке директора РТС-а Душана Митевића и министра унутрашњих послова Радмила Богдановића.
Те вечери, око 20 сати, на улице Београда први пут после Другог светског рата изашли су тенкови, а одлуку о томе донело је колективно руководство – Председништво бивше СФРЈ.
Вести
