Православни верници у Србији данас обележавају Бадњи дан када се пале бадњаци и служе повечерја уочи најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво – бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане. Под куће се посипа сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ.
Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде.
Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.
Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.
Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење укруг просторије у којој се поставља посна вечера.
На Бадњи дан се служи литургија Светог Васиља Великог.
Божић по Јулијанском календару, поред Српске, славе и Руска, Јерменска црква, Света гора и један део Коптске цркве.
„Православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену“
Православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену, а не смемо заборавити ни Стару Србију, односно Косово и Метохију, јасеновачке и жртве других стратишта, главне су поруке патрјарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја у Божићној посланици.
Поглавар српске цркве поручио је и да посленике, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се, како каже, не би цепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама лик Богомладенца Христа.
Честитајући Божић и данас многострадалном српском народу у отаџбини и расејању, он је поручио и да је главно бринути о томе како ћемо живети, да бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на “Христовом праведном Суду”.
Вести онлајн
