Српска православна црква данас обележава празник преноса моштију Светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц.
Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.
Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовјековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како – јашући на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем – убија аждају, која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у српском народу и слави се два пута годишње – 16. новембра као празник преноса моштију светитеља – Ђурђиц, и 6. маја, када се обележава дан његове смрти – Ђурђевдан.
Срна
