Крстовдан је велики празник који прославља Српска православна црква и верници, дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим.

Крстовдан се слави два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.

Раније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари. Највећи вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе и продају и купују стоку; све до подне, а од поднева долазе они који желе да виде вашар, да буду виђени и да се провеселе.

Људи рођени на овај дан

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. У свим селима исплаћују пољаре, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

У нашем народу се верује да на Крстовдан – 11. по старом календару, односно 27. септембра по новом, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале. У околини Лесковца на овај дан људи су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештан босиљак држали су са иконом, и он је касније служио за разна исцељења. Крстовдан се слави и као крсна слава.