Српска православна црква и верници данас, 27. септембра, славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст.
Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости – позната је српска изрека, па верници на овај дан – када се празнују два догађаја – проналазак Часног крста и његов повратак из Персије у Јерусалим – посте на хлебу и води.
Царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма нашла је Часни крст на коме је разапет Исус Христ. На Крстовдан важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је храна животињског порекла строго забрањена. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће такође забрањено.
На Крстовдан је добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму. Такође, постоје и обичаји да се на овај дан бере и посвећује босиљак.
Једно од најважнијих веровања за овај празник везано је за предсказање и времена:
– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
– После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.
– Септембарска киша – злато њивама, отров виноградима.
– Што “не скува” август, “скуваће” септембар.
– Какав септембар, такав и март.
– Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.