Српска православна црква слави данас Воздвиженије часнога крста, празник који је установљен у славу два догађаја: проналаска часног Крста на Голготи и повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.
Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, отишла је у Палестину да се поклони светим местима.Обилазећи Свету Земљу јавила јој се мисао да пронађе крст, на коме је Господ Христос био разапет.
Био је то тежак задатак, јер су га Јевреји, чим је Господ са њега скинут, сакрили, и строго чували тајну о томе. Да би сазнала где је крст, царица, по савету Патријарха Макарија, скупи све најстарије људе Јудеје, те их почне испитивати.
Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао мeсто где се Крст налази, испитиван подробно о томе казао је да је Крст закопан под Венериним храмом. Царица Јелена нареди да се идолски храм сруши. Када се патријарх Макарије помоли Богу на том месту, разли се диван мирис, и одмах се указаше према истоку Гроб Христов и Голгота, и у близини њиховој нађоше закопана три крста, а затим и клинце којима је Господ био прикован на крст. А док они беху у недоумици, који би од три нађена крста био Христов, догоди се да у то време наиђе пратња са мртвацем кога су носили да сахране. Тада патријарх Макарије нареди онима што ношаху мртваца да стану, и кретови бише полагани редом на мртваца. И када Крст Христов би положен, мртвац тог часа васкрсе и, силом божанског Крста Господњег, устаде жив. Царица с радошћу примивши часни Крст, поклони му се и целива га, такође и сва царска свита њена. А неки, који због тескобе, не беху у стању видети и целивати свети Крст, молише да им се макар издалека покаже часни Крст да га виде. Тада патријарх јерусалимски Макарије, ставши на узвишици, подиже Крст показујући га народу. А народ викаше: Господе, помилуј! – Тако је почео празник Воздвижења (= подизања) часног Крста Господњег.
Касније освајањем Јерусалима, Крст Господњи се нашао у Персији, где је био 14 година, да би 628. године цар грчки Ираклије повратио Крст у Јерусалим. Он је у град ушао са крстом на својим леђима. Међутим, нека сила га је зауставила да није могао ни корака крочити. Патријарх Захарија тада је видео анђела, који је спречавао цара да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходао. То виђење патријарх је објавио цару. Тада се цар свукао па у бедној одећи и босоног узео Крст, изнео га на Голготу, и положио у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.
Народни обичаји
На Косову се Крстовдан уочи Богојављења назива Нетка, и тада је обичај да сви пробају од сваког јела које је остало од Бадње вечери. Као и сви други и овај обичај је готово потпуно ишчезао и заборављен.
Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.
У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.