Обретење главе Јована Крститеља, који Српска православна црква обележава 9. марта, велики је хришћански празник посвећен чудотворној глави овог свеца.
Царица Иродијада, жена Иродова, била је зла и плашила се да ће светитељ да васкрсне, па је наредила да се овом пророку одсече глава.
Посебно је водила рачуна о томе да му се тело и глава не сахране заједно. Из тог разлога је Јованову главу закопала на скривеном месту, дубоко у земљу.
Међутим, њена дворкиња Јована није могла да трпи да глава божјега човека остане на таквом месту, па ју је тајно ископала и однела у Јерусалим, где је сахрањен на Гори Јелеонској.
Цар Ирод није знао ништа о свему томе, па из страха од прича да Исус чини чудеса, признао је да је то Јован кога је посекао, а који је, изгледа устао из мртвих.
После извесног времена неки знаменит властелин поверовао је у Христа, оставио положај и сујету светску и замонашио се.
Као монах, с именом Инокентије, живео је на Гори Јелеонској баш на оном месту где је глава Крститељева била закопана. Пошто је хтео да зида себи ћелију, копао је дубоко и нађе земљани суд и у њему главу, за коју је веровао да је Крститељева. Пољубио ју је, и закопао на истом месту.
По Божјем промислу, та чудотворна глава касније је ишла од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у време благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у време патријарха Игњатија, пренета у Цариград.
Многа чудесна исцељења догодише се од главе Претечине. Важно је и интересантно је, да док би жив, “Јован не учини ниједно знамење, а његовим моштима даде се благодатна чудотворна моћ”.
Ако верујете у ове обичаје, данас не смете да радите никакве теже послове. Нарочито је распрострањено веровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повређивале ране невино страдалог светитеља.
Вестионлине, Телеграф.рс
