Српска православна црква и верници данас славе један од највећих хришћанских празника, Вазнесење Господње – Спасовдан.
Вазнесење Господње или Спасовдан празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак, шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.
Слава града Београда
Овај празник је слава града Београда, а у многим местима у Србији је и заветина – празник целог насеља. Вазнесење Господње велики је и значајан празник, један од главних код Срба, који су некада славили и муслимани и католици.
На Спасовдан се не ради никакав тежак посао, пошто је велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
За Спасовдан се обавезно клало јагње
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Спасовдан се слави и као крсна слава. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. Чобани припремају крстиће од лескових грана, па их изјутра стављају на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадају их и на њиве с усевима.
Иначе, данас никако не би смели да спавате преко дана, јер се верује да ћете дремати и бити лењи преко целе године.
Дан када све треба започети
Црква га празнује као Вазнесење Господње, један од 12 великих празника и осам Христових празника.
Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао – вазнео се – на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи. Ово је веома срећан дан, када све ваља започињати, тако да уколико верујете данас почните да радите оно што желите да вам пође за руком током наредне године.
Душанов законик обнародован на Спасовдан
Поштован је веома и у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.
Вестионлине
