Верници у суботу славе Светог Стефана, првог од седморице ђакона (Стефан, Филип, Прохор, Никифор, Тимон, Пармен, Никола), служитеља, помагатеља, које су свети апостоли рукоположили, па се због тога и назива архиђакон Стефан – први међу ђаконима. Постоји велики број народних обичаја везаних за Стевандан, а најраспрострањенији се тиче изношења божићне сламе из куће.
Наиме, апостоли су предложили да се изаберу посебни људи који ће преузети бригу око административних и других послова, како би дванаесторица (апостола) непрестано могла да пребивају у молитви.
Свети Стефан је био проповедник у Јерусалему, одведен из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, познат касније као апостол Павле.
Култ овог свеца је врло развијен у српском народу и подигнуто је преко 40 храмова са његовим именом.
Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 15. августа се слави Пренос моштију светог Стефана – Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити.
Народни обичаји
Постоји велики број народних обичаја везаних за Стевандан. Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Сламу никако не смете бацати, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде.
Одлази Божић
По Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевандан. Сламу су уклањале жене, по правилу ћутећи – да се не чује како одлази Божић.
Понегде су то жене чиниле наге, јер се веровало да тако неће бити у кући бува.
У шумадијским селима се на Стевандан “полазе шљиве”. Домаћин са секиром одлази у воћњак да, како се каже, посече неродна стабла. Узмахне секиром, а неко ко је с њим га одврати од сече, говорећи му да не сече, јер ће ове године да роди, па стави руковет божићне сламе у ракље стабла. И тако, од воћке до воћке, док не заките сламом, ради поспешивања родности, сва стабла која су претходне године оманула у роду. Веровало се да божићна слама штити воћњаке од града.
Слама је изношена најчешће у виноград и посипана испод чокота, ради бољег рода грожђа. Или је стављана у гнезда да кокошке боље носе јаја и легу више пилића. Метла којом је слама у кући пометена није у друге сврхе употребљавана током године, јер је чувана ради здравља.
Славски колач за Стевандан меси се дан пре славе и украшава се фигурицама птица, жита, грожђа, буренцима, књигом. Износи се на већ обогаћен сто са сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама, а затим посвећује и сече или ломи (по традицији и обичајима).
За ову славу шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после Божићног славља, тешко да могу много да поједу и попију.
Ипак, најважније је да домаћин на сто изнесе славски колач, да на трпези уз иконицу свеца – Светог Стефана, гори славска свећа и да у домаћинову кућу дођу његови најближи, родбна, кумови, блиски пријатељи. Само тада, у кругу фамилије, слава има смисла.
Телеграф.рс