БЕОГРАД – Данас у 10 часова отварају се капије Београдског сајма и први посетиоци могу да (са позивницом или улазницом коју су платили 250 динара) ступе под куполе хале I, II и IV где је, по 59. пут, смештен Београдски међународни сајам књига чији је слоган „Време је за књигу”.
Та најмасовнија културна манифестација у Србији и највећи сајам књига у региону, биће отворена свакога дана до 2. новембра од 10 до 21 сат, а посетиоце очекује 476 директних издавача (прошле године их је било 490) на површини од 30.512 метара квадратних (прошле године 27.000 м2).
Број излагача из иностранства ове године је већи него лане (48) и сада их је 72.
Први пут у историји Сајма, земља почасни гост неће имати свој штанд у Арени Хале I већ ће, на захтев Кине, којој је ове године припала та част, добити 1.000 метара квадратниг у Хали II где ће бити одржана и церемоније свечаног отварања сајма данас у 18 сати.
Част да отворе сајам поделили су гост из Кине Лиу Џењун, а у име домаћина песник и академик Милосав Тешић.
Најмногољуднија земља на свету веома је озбиљно схватила улогу почасног госта Београдског сајма и у њеној делегацији је 200 чланова од којих је 12 врхунских писаца, 100 успешних издавача из 60 издавачких кућа.
Под слоганом „Књига продубљује пријатељство, сарадња гради будућност” Кина ће током трајања сајма, како на штанду, тако и у целом Београду организовати бројне промоције, трибине, изложбе, разговоре, а све у циљу бољег узајамног упознавања и интензивирања културне сарадње двеју земаља.
Поред Кине, на сајму учествују излагачи из Анголе, Аустрије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Грчке, Индије, Ирана, Македоније, Француске, Немачке, Јапана, Холандије, Хрватске, Русије, Шпаније, Црне Горе, а културни центри европских земаља биће окупљени на штанду ЕУНИЦ-а.
Иако се примећује да су организатори сајма увели неке мере штедње па је смањен број сала (нема стрип сале), мањи је број културних и научних институција међу излагачима, пратећи програм је занимљив и богат, а уведен је и нови промотивни простор у Хали И на месту које је било резервисано за земљу почасног госта.
Фокус трибинских и промотивних програма, као и тематских изложби, биће усмерен на три годишњице од значаја за српску културу и историју: 200 година од изласка првих дела Вука Стефановића Караџића, 150 година од рођења Бранислава Нушсића и 100 година од почетка Првог светског рата.
Такође, биће организоване трибине као омажи недавно преминулим писцима који су обележили другу половину 20 века: Светлани Велмар Јанковић и Миодрагу Павловићу.
Посетиоци који ће желети да купе књиге овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност Патрика Модиана мораће да потраже штанд „Академске књиге” у хали И пошто је она једина обезбедила његових пет наслова који су преведени и штампани више од десет година уназад када нису били запажени.
Сви издавачи, упркос изузетно тешким условима пословања, ипак су обезбедили средства да штампају „премијере” иако ће посетиоци приметити да има изузетно пуно реиздања, али то и није тако лоша пракса ако се узме у обзир да многих дела класичне домаће и стране књижевности нема више, већ годинама, у књижарама.
То да се неки наслови стално изнова штампају показују и два податка добијена од Народне библиотеке Србије да је у периоду од октобра 2013. до октобра 2014. било узето 10.597 ЦИП-ова (регистарских бројева за штампање) док је у истом периоду претходне године тај број износио 10.273 ЦИП-а.
Без обзира на бројке које наводе издавачи, НБС је саопштила податак да су у периоду између два сајма највише ЦИП-ова узели следећи: „Лагуна”, „Завод за уџбенике”, „Вулкан издаваштво”, „Креативни центар”, „Пчелица”, „Клетт”, „Едука” и „Чаробна књига”.
Занимљив је податак да има неких књига које се из године у годину стално изнова штампају и то ради значајан број издавача што показује број узетих ЦИП-ова.
Апсолутни рекордер је класично дело Сен Егзиперија „Мали принц” који је за протекле три године добио 189 издања, затим долази „Благо цара Радована” који је у истом периоду добио 130 ЦИП записа, а на трећем месту је „Историја Срба” Светозара Ћоровића који је током две претходне године добио 73 легална нова издања.
Свакако, искусни посетиоци Сајма приметиће да ни сада неће бити неких издавача који нису престали да раде, али из њима знаних разлога неће доћи на сајам (“Ренде”, „Фабрика кнњига”, „Плато…), да ће код свих бити мање премијера, да су неки издавачи „изгубили” своја дугогодишња места на сајму, да ће бити издавача са само неколико нових наслова, али тешко је одолети „зову књиге” и не доћи на сајам ако сте истински књигољубац.
