„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! Благословена си ти међу женама!“ рекао је архангел Гаврил пресветој Богородици и отворио историју Новог Завета. Са овом архангелском благовешћу и силаском Духа Светога на Деву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари.
Српска православна црква и њени верници 7. априла празнују један од најрадоснијих дана у хришћанству – Благовести, дан када се архангел Гаврило указао Богородици доносећи јој радносну вест да ће родити Исуса Христа.
Отуда се и Благовест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода.
https://www.espreso.co.rs/data/images/2019/04/07/08/543039_blagovesti_ls.jpg
Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.
Овај празник обилује многим обичајима и народним веровањима, а посебно поштовање указују му жене, нарочито оне које немају деце.
Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.
Обичаји и народна веровања
Наши стари су говорили да се на Благовести завршава зима. Обичај је да се на Благовести устаје у поноћ или веома рано да би се у само свитање зачула песма девојака. На тај дан чисте се кућа, двориште, штале, а сво ђубре се обавезно износи из куће и спаљује.
На тај дан окупљало се и старо и младо око велике сеоске ватре која се залагала обично на брду и то гранчицама које су уочи Благовести сакупљале младе девојке. У вези са паљењем ове ватре постоји леп обичај. Реч је о букари, обичају када млади момци прескачу ту ватру. Веровало се да уколико успеју, змија их неће ујести. Штавише, народ верује да се на овај дан из зимског сна буде змије које излазе из својих скровишта.
Реч змија није се изговарала на дан Благовести баш због тога.
Веровало се и да се на овај дан жене не чешљају.
Добро је умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене које желе пород. Оне одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици. Од Благовести почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце.
Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
Предање каже да ни птице на Благовести не праве своја гнезда.
Најинтересантније веровање везано за Благовести је свакако оно које каже да где се ноћу уочи Благовести појави ватра или мањи пожар да се на тим местима налази закопано благо.
На Благовести па све до Великог Петка добро је започети неки већи посао (изградња, почетак бизниса, учење), као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају живот.
