Српска православна црква и њени верници данас обележавају Kрстовдан – дан строгог поста који се слави уочи Богојављења. Док је Богојављење увек празник који се мрси, без обзира који дан пада, за Kрстовдан се у нашем народу каже: “Kо се крстом крсти, тај Kрстовдан пости”.
Kрстовдан многи Срби славе и као своју крсну славу, а овај Зимски Kрстовдан подсећа и на успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Зимски Kрстовдан претходи следећем великом празнику, Богојављењу, као и прекосутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Kрститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.
Јесењи Kрстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Kрста на Голготи на којем је разапет син Божији.
На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Kрстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.
Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Телеграф.рс
