Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.
На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен…
Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.
Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику Ел-азар значи – Бог је помогао.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом “Христов пријатељ”.
Многе породице у Србији славе Лазареву суботу као крсну славу. Сваки прави домаћин зна да је ово посна слава.
За остале, а нарочито децу, Лазарева субота је повод да се оде на вечерњу службу у најближи храм, узму освештане врбине гранчице, које се потом носе кући и стављају поред кандила и иконе.
У нашим крајевима, у недостатку палминих гранчица које су деца бацала пред Христа док је улазио у Јерусалим, користе се гранчице младе врбе.