Српска православна црква и верници празнују дан Светог Илије, који је уз Светог Николу најпоштованији светац у српском народу.
Свети Илија, старозаветни пророк и новозаветни хришћански светитељ, веома поштован у православљу, слави се 2. августа као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности на којима је заснована хришћанска вера.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и „славио туђе богове“.
Свети Илија је присутан у Старом и у Новом завету као пророк, чије је особине са страхопоштовањем преузело хришћанство, везујући га за настанак нове вере и за нови Христов долазак. Сматра се да је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова, у којој се његова улога везује за будућност хришћанске вере и други долазак на земљу Христа Спаситеља и ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са Енохом, старозаветним пророком, и њиховим страдањем треба да почне ново преображење цовечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена, такође, слика на празничким илинданским иконама.
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
По народној традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља.
У сврљишком крају се Свети Илија Громовник углавном празнује од грома, а од тог дана важи и народне изрека „Од Светог Илије, сунце све милије“ и од почетка августа почињу озбиљне припреме за набавку огрева за зимске дане. У Сврљишком крају ваља обезбедити веће количине огревног дрвета, јер овде се ложи безмало пола године.
За Светог Илију је везан и народни обичај, нарочито у западном делу сврљишке општине, у селима која гравитирају алексиначком и сокобањском крају, да се на дан тог празника кољу прошлогодишњи петлови из јата, или како се у сврљигу каже „петлови старци“.
Некада се веровало ако се „петл старац остави ће наџиви газду“, па је газда, приликом клања говорио: „Боље ти него ја“ или „Не кољем те ја него Свети Илија“.
Можда због народног веровања да Св. Илија, брат Огњене Марије, Благе Барије и Светог Пантелејмона, громом, по заповести божјој гађа ђаволе, а како постоји веровање да кад се зачује пој петлова да је то знак да се ђаволи склоне, то се они кољу око Светог Илије „кад он највише дејствује“. Такође постоји веровање да се не треба крстити кад гром пуца, како се ђаво не би склонио под храст у који гром неће ударити.
Свети Илија је слава српских ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године, а после обнављања рада Југословенског аеро-клуба „Наша крила“ 1993. године обновљена је њихова слава Илиндан.
Извор: Ало
