Православни верници славе Светог Трифуна, заштитника виноградара и пољских радова. Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро – година ће бити сушна и неродна.
Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Kампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели.
Бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства па је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.
Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове поделио сиромасима.
Kада је на римски престо дошао цар Декије, Свети Трифун је много пострадао, али је сва та мучења радо подносио говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ . . Мучитељи су га осудили и 250. године убили.
Три дана славља
Српски народ у околини Зајечара посвећује му чак три дана славља, надајући се његовој заштити у зимско време, када вукови наносе огромне штете у тим крајевима, где је овчарство важна привредна делатност.
Свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.
Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња.
Kад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и „заклинаније свјатаго мученика Трифуна“.
Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског мртвила, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати.
Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој.
На светог Трифуна почиње сечка (фебруар), наравно по старом календару, за коју сељаци на Kосову кажу: „Сечка сече, Марта дере, Свети Сава кожу бере“. Сечка је, опет рекла: „Да немам страх од моје старије сестре зиме, гране би од огња врело с једне стране, а ја би’ га с друге стране смрзла“ – толико у фебруару може бити хладно.
Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Народ још каже: „Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе.“
Светог Трифуна славе гостионичари.
На данашњи дан у свету се обележава Свети Валентин, који се слави као Дан заљубљених.
Мондо.рс
