Пред његовим моштима многи болесни успели су да се исцеле
Српска православна црква и верници данас славе Светог Василија Острошког, великог чудотворца, чије се мошти чувају у манастиру Острог у Црној Гори, а чија чудеса не могу да се изброје. У православом, црквеном календару овај дан је обележен црвеним словом.
Његово свето тело у целости почива у острошкој испосници, неподложно закону труљења, више од триста година.
Свети Василије рођен је у селу Мркоњић у Поповом пољу 28. децембра 1610. године од родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На рођену је добио име Стојан. Иако су били сиромашни, Јовановићи су важили за побожну породицу која редовно посећује сва богослужења.
Од малена је био испуњен љубављу према Цркви, а када је порастао отишао је у требињски манастир Успења Пресвете Богородице и примио монашки чин.
Касније је изабран и проглашен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј, најпре је становао у манастиру Тврдош, а када су Турци разорили ову светињу, преселио се на Острог.
У Острошкој стени је подигао и украсио цркву Часног и Животворног Крста и наредио да се живопише. У његовој тежњи да се Острошка пећина претвори у манастир, нико није могао да му стане на пут, па је приликом подизања манастирских целина носио камење, непрестано се молио обављајући за то време све своје црквене дужности.
Свети Василије Острошки умро је 1671. године у својој ћелиј изнад Острошке испоснице.
Према легенди, у тренутку напуштања овог света необична надземаљска светлост испунила је ћелију. Тело светог Василија монаси су сахранили испод црквице Светог Ваведења Мајке Божије. Слава овог пустињака у народу је већ била довољно велика да би Турци одмах по његовој смрти пронашли његове кости и спалили их на ломачи у нади да це сатрти дух православног живља.
Године 1878. великом свечаношћу обележено је враћање моштију у Острог, а тада је ковчег носио црногорски књаз Никола.
Светог Василија поштују и други верници
Верује се у чудотворну моћ његовог тела. Он, који је у свом земаљском животу више личио на анђела него на човека, уздигао је свој дух до престола божјег, а своје тело обесмртио. То свето тело било је за време земаљског живљења храм духа светога, а после растанка са душом, постало је ризница благодати.
Многи верују да ће, ако се заветују да ће на светог Василија отићи на Духове у манастир Острог, њихова, или болест неког њима ближњег, нестати „као руком однесена“. Ако решите да потражите помоћ овог свеца, од данас треба да почнете строги пост који ће трајати све док на Тројице или Духове не одете на Острог и тамо се причестите.
