Српска православна црква данас, 27. октобра празнује дан посвећен преподобној Параскеви, у народну познатој као Света Петка, која је била заштитница жена и сиромашних.

Света Петка, према предању, рођена је око 950. године у месту Епиват, на обали Мраморног мора, недалеко од Цариграда. После мајчине смрти наслеђе је разделила сиромашнима и упутила се у јорданску пустињу, где се током четрдесет година предала најтежем испосништву. Не откривајући идентитет, после две године службе при Цркви Светих апостола, у непрестаној молитви и посту, умрла је у Епивату у првој половини 11. века.

Хиљаде грађана од раних јутарњих часова, после литургије у цркви Ружица, чекало је да уђе у капелу ове цркве на београдском Калемегдану за коју се верује да је подигнута на извору живе воде која помаже људима у невољи.

ВЕРОВАЊА И ОБИЧАЈИ

– Извори лековите воде

Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.

По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

– Одморите с кућним пословима

Према народним обичајима, данас жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.

Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.

Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.

– Црква Ружица

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

Новости Онлине