По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери – одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо – Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.
Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница су посвећени Спасовдану. Неким градовима је то крсна слава, нпр. Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.
Слава Београда
Београд је одабрао Спасовдан за градску славу, јер симболично указује на уздизање – вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу. Под притиском непријатеља, великих друштвених промена и короне, празновање градске Славе је повремено прекидано, али увек обнављано.
Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала је оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави – оном и помаже.
Литија стаје три пута
Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве.
Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме
Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак.
Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве испред гранитног Крста.
Народна веровања и обичаји
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
Свети Спасе – спаси душе наше
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.
Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.
