Српска православна црква и верници славе данас празник Христовог вазнесења – Спасовдан. То је и слава Београда, који ће је обележити литургијом и литијом. Увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од десет празника посвећених Христу.
Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље. Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео се на небо, чиме је завршио своје дело спасења.
Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.
Спасовдан је покретног датума и увек се обележава у четвртак, четрдесети дан по Васкрсу.
Чувени Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник и допуњен пет година касније.
Слава Београда
Београд слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус српске престонице, у част обнове и напретка.
Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом која ће проћи централним градским улицама, Београд ће данас обележити своју славу.
На челу Спасовданске литије, која ће се кретати градским улицама, од Вазнесењског до Светосавског саборног храма, биће кивот са моштима Светог владике Николаја.
На челу литије биће патријарх Порфирије и свештенство.
Обичаји на Спасовдан
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава, али и заветина за читаво село.
Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
