Београд – Српска православна црква обележава данас Материце – празник мајки, један од неколико који предстоје Божићу. Као што су мајке везивале на Детињце, на исти начин и деца данас везују мајке.
Материце се славе другу недељу пред Божић. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце.
Мајка се прави да не зна зашто је везана, док јој деца честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима
У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти.
Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано „везују“ своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се „дреше“. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично „Свети Никола ујутру доноси деци поклоне“.
У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца „везују“ мајке (матере), а оне им се „дреше“. У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца „везују“ оце, а они им се „дреше“.
Ово узајамно „дрешење“ је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима.
Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата.
Симболика овог узајамног „везивања“ и „дрешења“ деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је „свеза савршенства“, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно „везујемо“ и „дрешимо“.
Данас су Детињци, вежите децу!
То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
Дакле, Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој „да није мајке, ни света не би било“.
Свети Спиридон и његова чуда
СПЦ и верници славе данас Светог Спиридона Тримитуског – великог чудотворца и хришћанског светитеља. Рођен је на Кипру 270. године, у време цара Константина. Упокојио се 348. године, а његове мошти и дан данас се чувају на острву Крф чији је заштитник.Светог Спиридона због његове благости прослављају деца и мајке, а према веровањима, болесни који тај дан проведу у неком манастиру могу да буду излечени. Сматра се и заштитником занатлија, а најчешће обућара и прерађивача коже.Према предању, овај светитељ је направио први земљани лонац, врећу, а успео је да направи и прву кошуљу. Због тога га често славе ковачи, шнајдери, грнчари…
Мондо
