ПравослављеСрбија

Данас у нашој цркви владају завере, издаје, сплетке, корупција, примитивизам, политика и најгори мрак

Мада је СПЦ једна од темељних духовних стожера свих Срба, ово време у коме живимо, изложило је ову душу нашег народа најгорем моралном пропадању у историји.

Данас у нашој цркви владају завере, издаје, сплетке, корупција, примитивизам, политика и најгори мрак. У том мраку само ођекују гласови сеоских паса, који својим лавежом од парохије до парохије преносе причу о потонућу наше цркве.

Смрћу патријарха Павла, отворени су сви путеви ка урушавању овог, посљедњег простора наде, у који сиромашна Србија још некако верује. Владике СПЦ, и други црквени велокодостојници, сем часних изузетака већ дуго не слушају своје вернике, не знају за њихово мучеништво у ојађеној Србији, нити имају више икакве везе са хришћанским милосрђем које проповедају. Већина њих је пребогата и бави се својим бизнисом који не зна ни за границе ни за меру.

На редовним годишњим заседањима Светог Синоида, појављују се као богови, излазе из прескупих возила високе кубикаже, из блиндираних џипова са затамњеним стаклима не виде проблеме свога стада али зато активно учествују у беспризорним обрачунима око власти и новца.Већина српских владика су и контроверзни бизнисмени који са духовним и црквеним животом везе немају. Они управљају својим епархијама као територијама за згртање новца.

Оно што се јуче десило у Србији је за рубрику „веровали или не.“Али све је врло истинито и Порфирије у сред Патријаршије у Београду уручи орден Светог Саве, Милораду Вучелићу председнику ФK Партизан и главном и одговорном уреднику Вечерњих новости. Орден је додељен због, како кажу вишегодишње успешне новинарске сарадње, новинарског професионализма и афирмације хришћанских вредности и врлина.

Данас у нашој цркви владају завере, издаје, сплетке, корупција, примитивизам, политика и најгори мрак

Надам се да га је Порфирије прво научио да се прекрсти јер не знам шта је за хришћанство могао урадити човек који је још 1967. године у својој 19. години постао члан Савеза комуниста Југославије и наредних деценија био је комунистички јуришник на свим фронтовима. Некад је овакве људе који су се изјашњавали као комунисти свештеник Петар Илић из Београда, терао да годинама посте и окајавају своје грехе пре него приме Свето Причешће. А данас се ордени деле шаком и капом.Зато је Вучелић научио да се прилагоди и у часу када му је затребало, почетком деведесетих, из срца му је испарило југословенство и сео је у фотељу министра информисања САО Херцеговине коју води Божидар Вучуревић. те 1991. године, 20. јануара, Вучелић ће у својој 43. години први пут у животу запалити свећу и прославити своју крсну славу Светог Јована Kрститеља.На првој слави гости ће му бити Зоран Ђинђић, Јовица Станишић и Добрица Ћосић.

Две године касније стао је на чело РТС-а и показао свој новинарски професионализам, одмах је дао отказ за 1.200 новинара, како би довео своје људе који ће радити по задатку. Након 5. октобра 2000. године приклонио се некој новој струји и тако ради до данас. Он опстаје у свим политичким режимима јер се прилагођава као камелеон. На сахрани криминалца познатог у Београду под надимком Сале мутави, Вучелић је 2016. године стајао у првом реду, након чега је наредио да кошаркаши и фудбалери Партизана на сљедећу утакмицу изађу у мајици са његовим ликом. Сви монструозни злочини још једног криминалца познатог као Веља невоља, машине за месо, убиства и одсецање делова тела о којима сте читали летос, нису се могли десити а да не прођу кроз канцеларију у којој је он седео.

Овде ћемо Милорада Вучелића за тренутак оставити по страни а додирнити се оних који су наредили да му се орден уопште додели.Политички врх и два посљедња патријарха, укључујући и Порфирија кога ја не ословљавам са патријархом јер за мене није достојан, више су штете нанели СПЦ него комунисти за 45 година своје званичне владавине. Ја сам 20. фебруара ове године написао текст „Подобан а не Достојан“, у коме сам предвидео да ће ово све наставити да се дешава, и да ће временом због политичког избора патријарха само да се створи још већи јаз у ионако подељеној СПЦ. Многи су ме тада напали да сам безбожник и да нападам цркву, али данас видимо да је пут којим се наша црква креће пут из средњег века када је она служила као потпора владару у контролисању плебса. Ово није било тешко предвидети јер сви они које на функцију доведе Служба, касније служби морају да се реванширају или ће их појести мрак.

Овај орден су некад око врата носили људи попут Николе Тесле и Степе Степановића, док он данас звецка око врата политичких лидера и њихових послушника.

Kомедија је почела када је орден Светог Саве додељен министру финансија Синиши Малом, који је ушао у историју добивши два велика признања у години у којој је званично проглашен плагијатором. Није ту био крај ордењима који су се редали на рамена Богољуба Kарића, Драгана Марковића Палме, Александра Вулина, Александра Вучића, па и Иринеја који је одликовао сам себе. У друштву идеалних нашла се и новинарска хијена са девојачким презименом Драган Ј. Вучићевић који је додуше добио повељу за доброделатну љубав и помоћ цркви.

Ја се надам да ће ова велика неправда према српској мајци Цеци брзо бити исправљена и да је она сљедећа у реду за орден. Исто тако сам убеђен да ће овај орден брзо понети и један од наших највећих писаца Аца Лукас, пре него буде сахрањен у Алеју заслужних грађана. Многи су још спортисти, режисери, другоразредни политичари понели око врата овај орден који је установио краљ Милан Обреновић пре скоро век и по са мотом:“Све се постиже сопственим трудом.“Да ли је Вучелић све постигао сопственим трудом, колико воли Србију и колики је Србин најбоље говори ова његова изјава:“Ја сам Србин постао тешко и болно, ја нисам Србин настао из муда, моје српство је вештачки изазвано“, рекао је ово Вучелић 2004. године кроз смех Тамари Никчевић за магазин Плејбој. Он се смеје а ми се питамо како сада да објаснимо деци шта је то орден Светог Саве…

Најбољи опис који објашњава шта је Вучелић и чему он служи дао је новинар Славиша Лекић који је рекао:“Kада би Александар Вучић у сред ноћи затражио да јаше коња, истог тренутка под његовим прозором би се појавио непрегледан низ олињалих копитара у људском облику, а један од њих би дошао оседлан. Он је Милорад Вучелић.“

Аутор: Деан РС

борбазаистину.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Некако ми се чини да врх Београдске патријаршиј покушава да обезвреди св. Саву п и орден који су назвали по њему .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!