ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: Митровданска офанзива

Ником од вајних новинара и новинарчина, није пало на памет да режисера увезеног из Бање Луке, а који је одбио тв-пренос и са собом у бојкот манифестације (према њиховим ријечима) повукао два глумца из Београдског пашалука, пита да подробније образложи шта је то па његову танану душицу толико погодило?

Зашто је стијег на којем је писало: МИТРОВДАНСКЕ БИТКЕ 1992. – 1994. НА НЕВЕСИЊСКОМ РАТИШТУ морао бити уклоњен?

То се, напросто, уметнике (од глагола уметати) не пита! Испашћете увријеђени или бар забринути Србин, а то значи затуцани дегенерик, којег се не зове на Сарајево филм фестивал или медијске саборе по Ровињу.

ИЗЛИВ ИЗЈАВЕ У МОЗАК

Стога ни Воју Ћетаља нико није питао да детаљније образложи њихов каснији, удружени медијски подухват. Накнадни излив изјаве у мозак вели да је, осим овог већ наведеног и крајње неспорног банера, требало да се дода још неки? Или не? Доста је, како сам ја разумио, био „амблем и заставе“? Је ли? Ма, је ли стварно?

Какав је тачно транспарент још требао бити, ако није овај који смо сви видјели? Каква је била његова садржина, ако већ (то каже Ћетаљ) није тражио да се скине било шта он, већ редитељ који би да буде дајректор? Још боље директор фестивала (а можда и позоришта), којег је он са Декијем Луткицом подржао?

Уколико није био никакав страначки приватизован транспарент типа „Свјетло на крају тунела“, онда је РЕДИТЕЉУ СМЕТАЛО ДА ЊИХОВО ДЈЕЛО БУДЕ ИСПРЕД (еј, испред!) ИМЕНА СЛАВНИХ ПОБЈЕДА ПРВЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ОД ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА? Глумци су ту трајно издували у земљи Српској, дакако, јер су га у томе подржали.

А то, рођаци, не може тек тако да прође!

ОСОБА А, Б ИЛИ В?

Од таблоидних прдимаховина, ту су још и у наслов извучене тврдње да их је „локални политичар покушао уценити и изманипулисати“?

Који је то политичар?

Храбри смо да играмо увријеђену младу, те повриједимо сиротињу рају која се надигла против награде дезертеру, али не и да га именујемо? Је ли, БХ и други новинари? Хајде поименце? Авдаловић или Таминџија?

Који се то крезубац „лошег укуса“ усудио да покуша курвински насртај на њихово умјетничко ја, истрајавањем да ту мора бити и (мени сада пресвети) стијег, опјеван уз електричне гусле?

Важно је приумити да пишем наглашено нестраначку причу. Не само јер сам ван свих секти и регистрованих политичких вјерских заједница, или што се Фронтал већ одредио по овом питању, уз моје потпуно слагање. Просто, и ја сам носио униформу ВРС.

ДЕЗЕРТЕРИ ПРОТИВ ДЕЗЕРТЕРЧИНА

Нема те одвратности којом се може описати и сама могућност да неко ко је све учинио како би избјегао могућност да одбрани дјецу, жене и старце Невесиња и остатка источне Херцеговине, буде почасни гост на свечаној академији. Од тога су, али само можда, одвратније једино кохорте оних што се ухватише за једног од безбројних дезертерских скакаваца. Дебелих у мирнодобље.

Само једном и само данас. Ето можда и сутра. Прекосутра ће од њега (и сличних њих) добити уговор о оглашавању.

Исти они, што су кандидовали и горљиво заговарали за најбитнију непосредно изабрану функцију у Српској човјека 1976-ог годишта, а који при оптужбама за дезертерство, у предизборној кампањи није макар показао доказ да се одазвао на регрутацију? Па се рат завршио, прије него што је стигао да изгине као у епској пјесми? А истог је географски контролисаног поријекла као и Таминџија. Као и Ратко Младић.

Како је могуће да исти они, који су истрајавали на томе да је Жељкицин дид био усташа, немају ништа против „уметнички“ мотивисаног потеза особа А, В и Д!?

(АЦА, ВОЈА, ДЕКИ)

Но, у свему овоме је идеолошки најегзотичније нешто друго.

Како је оваква неопростива увреда једног реализатора из Републике Шумске, запосленог у државној установи и ангажованог за вријеме апсолутне власти СНСД, направила од Луткице и Ћетаља хероје Другосрбијанаца из круга двојке, те домаће опозиције и њихових медија? За А. Пејаковића нико не прави тагове испод чланка, јер је, као и 99 одсто умјетника из Српске, у Сингидунуму небитнији од посљедњег џигерана са Башчаршије.

Ко имало прати вјетроказе наших локалполитичких Бљескова, Олуја и Маестрала; што дувају и варе на политичкој сцени Српске, пријетећи да испуше и оно мало тековина које је пожњела ВРС, зна да је то логички немогуће. Али! У нашим блатним џадама „уметника“ и осталих, опростиво је само кад се неко отворено посере по Српској и њеним тековинама. Посебно по њеној војсци. И мртвима.

Ова иста екипа којој је засметало да у кадру буде алфанумеризација Митровданског мистерија, већ сутра пошто ово обнародујем, у Београду ће промовисати фестивал Кестенбург. У организацији, пази сад, Представништва Српске у Београду. Покровитељ овог студентског фестивала је Кабинет предсједника РС, а пријатељ Народно позориште РС?! Дакле људи из, или постављени од странке чији је „лош укус“ и „стицање политичких поена“ одбијен за подршку.

ВАЂЕЊЕ ВРУЋЕГ КЕСТЕНБУРГА ИЗ ВАТРЕ

У случају када, на све ово, „уредница Кестенбурга“ јесте запослена у државној, односно градској управи, те у сред кампање из Јужне Кореје шаље свој лик и саопштење насловљено изборним слоганом СНСД (Под заставом Српске), никако до главе не долази да медијски трач-мајстори и политички контра-спинери; нијесу изнашли да су сав овај циркус „Особе А, В и Д“ намјерно и по директиви исценирале, како се уживо у програм РТРС не би чули звиждуци народном трибуну Таминџији, или да се неки Херцеговац крвав испод коже попне на бину и уђе у кадар, па подере књижицу са уписаним ратним стажом?

При том је занимљив детаљ како баш Ћетаљ истрајава у наглашавању тога да (врло симптоматичан избор ријечи) нијесу добили „никакав позив одозго“. Опет игра детекције. Одакле одозго? Од Комшића или Џаферовића?

Са друге стране, уколико је истина оно што је објавила АТВ, а пренио РТРС, у свакој земљи окружења (чак и Бесловесној Србији, јер СНС Александра Вучића то огрешење о странку никад не би опростио) фестивал би изгубио спонзорство предсједнице. За Колинду, којој би тражили да се са бине скине натпис о Вуковару (гдје су битку изгубили), усудио бих се да гарантујем.

А У МОСТАР ТУРИСТИЧКИ?

Ако су им дали по хиљадарку да направе родољубиву приредбу, све да су домаћини тражили да се попну на сто и играју, морали су то урадити. То им је посао. Није ваљда да мисле како могу уваљати шанерисану причу да је „Особама А, В и Д“, више стало до Митровданских јунака, од самих Невесињаца који су у наштампаној церади видјели готово па мошти?

Прије бих помислио да је овако било дугорочно згодније по силазак у ОХР-ова два града без избора, да се одради још која тезгица и звизне селфи са мостом као подеснијом сценографијом на тај дан. Незгодно је и код источних и код западних Мостараца доћи, пошто сте славили битку у којој су они изгинули поражени. Овако си заслужни граћанин у кафани, док се не докопаш Београда па зацвркућеш да ти је Српска „други завичај“.

А што не први? Ја Пирот не дијелим од Костајнице.

У САД би им узели посао и избацили их из синдиката. Па ти доказуј да нијеси хтио „никог да увредиш„. Творац некада планетарно познатог хита Гангам стајл, рецимо, морао се јавно извинити и одрећи се својих дјела из метал фазе, када је позивао на протјеривање америчких окупатора из (опет те) Јужне Кореје. Иначе ништа наступ на историјском крунисању Обаме Предсједничког Працрнца.

НЕДОДИРЉИВИ СЕЛЕБРИТИЋИ (И НЕВЛАДИНИЋИ)

Но, код нас вам је, ако сте било какав селебритић, па још из Београда, све допуштено. Зато онај који је одбио пренос прославе (од)бранитеља од Митровданских офанзива, пазите сад, увелико планира директан пренос отварања свог фестивала. И то баш на РТРС!

Нарочито вам је код нас у Српској појединац недодирљив у медијима и код политичке елите, ако је био познат још у СФРЈ. Кад су они навлачили кожицу на Врући кај. Умјетник је код нас славан и добар, искључиво ако није одавде.

Дозвољено је да буде из Српске поријеклом (као Небојша Глоговац), али нипошто да живи у њој као Коља Пејаковић. А и њему се гледа кроз прсте, јер је на шоубизнисном Дедињу хиротонисан кроз Халила који први залила. Смијешни, ако већ не и глупи Босанац.

Међу нашим глумцима се неће наћи ни један да јавно каже како су Сергеј Трифуновић, Бранка Катић, Драган Мићановић (допуните списак) тешке конформистичке самозаљубљене сплачине од хуманоида. Нити ће одбити да са њима раде. Полетиће! Платиће! И то ако треба.

УМЈЕТНИЧКИ ДОЈАМ ДЕЗЕРТЕРСТВА

Дакле, пошто је Бања Лука остала на нивоу једне примитивне касабице погодне за тезгарење, а Београд све чини да је остави у тој улози, која год селебрити шуша дође у наш котар, приређује јој се Вече богова. Наши глумци не могу водити ни квиз на РТРС, а браћа Трифуновићи могу до миле воље носити мајице Јована Дивјака и цијепати српске заставе. Опет ће их звати да дођу и добију хонорар. Медији се ломити, ко ће први да их интервјуише.

Ни овима са друге стране није смрдљива „она сељачина“ и „дикаторски шовиниста“ Додик, па су паре геноцидне творевине радо узели и Горан Марковић (700.000 КМ) и Срђан Драгојевић (1.500.000 КМ). Уз све то се за хонорар огребао и Емир Хаџихафизбеговић, који је за свој минули србомрзачки рад био награђен чак и позивом да буде жири Фестивала Петар Кочић у Бањој Луци. Што најбоље говори колико у културном смислу СНСД дјелује као „Чувар Српске“.

И Кустурица плати Мирјану Карановић, није да не плати.

Узроци зашто су српско писмо, национална обиљежја, а посебно војска и њени хероји први уступци на списку, при покушају да неки српски умјетник постане „регионална звијезда“, пребројни су и презамршени. Чак и за овако дугу колумну.

НИЈЕСАМ ГЛУМАЦ, ПИСАЦ САМ

Пишем је, умјесто да се наспавам пред далек пут. Пишем, јер ме живо заболе коме ћу се још додатно замјерити. Поготово од ових што их зову на масне тезге, а плату примају из буџета.

Пишем, јер ми је доста више и властодржаца и новинара режимских медија, који користе латиницу „мени из ината“, одушевљавају се криптоусташама у слободно вријеме и изигравају објективне космополитске хероје на друштвеним мрежама. Доста је и свештеника СПЦ, који се оглашавају кад Ник Вујичић напусти њихову парохију и покровитељство Проинтера.

Пишем и јер ми је пун (не путни) куфер свих оних „опозиционара“ на власти у Сарајстану, који презиру папке и издајнике. „Истраживачких новинара“ који прогоне дезертере у политичком и јавном животу; а пробушиће себи кољено да се сликају са Жељком Самарџићем (први, јер је Херцеговац), Здравком Чолићем, Ненадом Јанковићем, Милићем Вукашиновићем… (такође допуните списак).

Пишем јер сам слободан и усправан човјек. Пишем да бих јавно рекао да су сви набројани обичне дезертерчине. Изметине издајничке. У Српску не би, да образа имају, смјели ногом крочити док се не поспу пепелом и обећају да ће бесплатно наступати на свим прославама овог типа, док не одслуже војсци дупло свој кукавичлук и издајство рода и завичаја.

Пишем, да неко неупућен не би стварно повјеровао да је постојао било какав „уметнички“ разлог да сви заједно овако обрукате оно што је, сигуран сам не само мени, најсветије!

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ, Фронтал.рс