мајор Горан Митровић
Дарко Шарић је био тих, неприметан момак, а из Бјелог Поља. Нико није знао ни ко је, ни шта је, али су га они који су га познавали, волели, и поштовали. А поштовао је и он њих, увек је био пристојно галантан. Молбе српске политичке елита за ”позајмицама” уљудно је саслушао и углавном одмах дрешио кесу.
Господин Дарко је имао сараднике, такође неприметне људе. Нису то били пиштољероси, барем не у његовом окружењу.
Да ли је то било могуће да нико из власти није знао ко је, и чиме се бави господин Шарић?
Истина је да он никада у Србији није продао ни грама оног за шта га српско тужилаштво оптужује. Он је пословао на највишем ниоу. Плаћао је порезе, доприносе, имао је најбоље адвокате који су његове послове чинили легалним. Власти у Београду и Подгорици тражили су од њега милионске своте евра. Да помогне буџет Србије и Црне Горе, да донира, да помогне кућни буџет Бориса Тадића и многих српских министара. Ни Бојану Пајтићу никада није било доста. Али, књиговодство господина Шарића је на сигурном месту…
Злогласни Јово Станисављевић Чаруга, вођа “Кола горских тића”, иако под потерницом полиције Краљевине Југославије, долазио је на пријем на Двор, упарађен, са визиткартом војног лиферанта. Када се има новца, друкчије се понаша.
Зашто Вучићеви службени гласници Информер и Курир, који контролише Душан Петровић, позивају и прозивају Дарка Шарића, коме организују процес и кажу: само што није почео, знају шта све и кога је плаћао Дарко, нуде му опрост, статус заштићеног сведока, који, кажу нам, он тражи!
Зар човек који је, како нам Вучић поручује, који је само у Србији опрао четири милијарде евра, нема ни грама памети и намерава да дође у Србију, да га Вучић музе и суди му?
Шта је онда посреди? Зашто Вучић прети Шарићем свим живим и мртвим противницима. Амерички федерални биро регистровао је сумануту активност Вука Јеремића који нуди огроман новац да генерални секретар Бан Ки Мун именује његовог професора Бориса Тадића на неку посредничку функцију, са имунитетом. Борис не сме да крочи из Србије плашећи се Шарићеве руке, и руке оних које је лажно оптужио, протерао, клеветао…Зато стране државе никог од тих, наводних опасних криминалца, нису ни испоручиле српском правосуђу. А Борис и његова лоповска дружина у иностранству има преко 50 милијарди долара и вера. Радо би их трошила, али се плаши оних које је прогнала из Србије.
Шта на крају додати. Дарко, молимо вас, вратите се у земљу, жртвујте се за педерску дружину, за Бориса, Микија, Ацу…Да потроше своје крваво зарађене и отете паре…
Таблоид