Европска унија сада је на мети жестоких критика због тога што није успела да набави довољан број вакцина унапред. ЕУ је, заправо, доживела дебакл.
На врхунцу пандемије, када је коронавирус односио животе и читав свет стављен по ко зна који пут под кључ, вакцина је била обећана земља; кад њу будемо имали, живећемо “нормално”, путоваћемо, грлити се и састајати као некад.
Kада је напредак у развоју вакцине постао извеснији, почела су да стижу упозорења да вакцина ипак не значи да ће све бити као што је било, да она неће однети као руком вирус који је разорио планету и да нам предстоји мукотрпан посао.
Онда је вакцина дошла и не само да није донела спас и олакшање, већ је почела нова борба – ко ће приграбити више вакцина, ко ће добити боље вакцине, и ко ће уопште стићи на ред за вакцинисање.
Ако је пандемија додатно истакла и увеличала већ постојеће проблеме попут економске неједнакости и неравноправног приступа здравственој нези, било би поштено рећи да је исто учинила и вакцина. Ипак, и поред свег глобљења за дозу која може спасти живот, чак ни развијени западни свет коме макар не недостаје пара није дошао до тачке када може да се нада повратку у нормалу.
Из америчке фармацеутске компаније Модерна која је развила једну од најбрже одобрених вакцина против коронавируса сматрају да се Европска унија у превеликој мери ослањала на “вакцине из својих лабораторија”, те да зато потребне количине нису купљене на време, али је ствар извесно комплекснија од несрећног покушаја Европске комисије да испред људских живота као приоритет постави развој европске фармацеутске индустрије.
ЕУ је заправо наручила премало сопствених вакцина. Напослетку, вакцина која је најзаступљенија на Западу развијена је управо у немачкој компанији БиоНТецх и долази из ЕУ, мада у сарадњи са америчким Фајзером.
Не ради се, дакле, о томе да је ЕУ наручила премало “америчке” вакцине, већ о томе што је ЕУ седела скрштених руку док су САД и друге земље лагеровале дозе вакцине произведене у немачкој лабораторији.
ЕУ овде није наступила протекционистички, него је још једном демонстрирала нефлексибилност сопствених институција. Запањујуће спора вакцинација у већини европских земаља је последица неуспеха ЕУ да координише интересима различитих чланица. Неке су се жалиле на цену БиоНТецх вакцине, док су друге биле скептичне збго технологије коришћене за њену израду. Трећи су, пак, мислили да је најгоре већ прошло и да пандемија пролази.
Неки верују да је ЕУ делом оклевала да унапред поручи више доза немачке вакцине због ривалства између европских произвођача; БиоНТецх као мала компанија из Мајнца није имао баш много шансе, чинило се, да засени етаблиране фармацеутске гиганте који професионално лобирају у Европској комисији.
Шта год био разлог, сада је чињенично стање да је Европа закаснила с набавком вакцина. Прве дозе Фајзера наручене су тек у новембру, када су новинари са правом почели да запиткују чему оклевање. Почетком јануара су купљене и прве дозе Модерне.
Пошто су касно поручене, вакцине сада касније и стижу. У европским медијима најупечатљивије су фотографије празних центара за вакцинацију, а сасвим су реалне процене да овим темпом ЕУ неће још дуго моћи да стигне земље попут САД, Британије и Израела које вакцинишу солидном или врло добром брзином.
Једно од образложења било је да блок није желео да ризикује са куповином у тренутку када још увек није било познато која је вакцина ефикасна, али према неким рачуницама тај ризик био би врло исплатив.
Да је ЕУ купила довољно доза да покрије две трећине становништва од сваког од шест произвођача са којима је у том тренутку преговарала, потрошила би 29 милијарди евра. Поређења ради, толико европска економија губи сваких десет дана у ковид кризи. А пошто се испоставило да су две вакцине високо ефикасне, ЕУ би имала практично и вишка висококвалитетних доза које би могла да донира земљама у развоју.
Kривац за овај европски дебакл није један, али ова несрећна епизода показује да су државе чланице погрешиле што су куповину вакцина повериле Европској унији.
Аутор: Маргита Миловановић, Нова.рс
