Немачка тајна служба БНД, по свему судећи, сасвим је погрешно проценила ситуацију у Авганистану. Због лоших обавештајних података сада траје драма на кабулском аеродрому. А опозиција код куће има многа неугодна питања.
Немачки војници се после две деценије дефинитивно повлаче – драматичније него што су очекивали
Када је пре неколико дана Бруно Кал, шеф обавештајне службе БНД изашао пред посланике да им објасни шта се збило у Авганистану, многи су седницу напустили запањени. Како су рекли, Кал је признао да БНД уопште није рачунао да ће се талибани прошетати до центра Кабула и тако лако преузети власт.
БНД, немачка служба која дела у иностранству, у Авганистану је доживео драматичан пораз и тако довео Владу Ангеле Меркел у неугодну позицију. Јер, још у јуну је шеф дипломатије Хајко Мас у парламенту искључио могућност да „талибани за неколико тједана преузму власт“. Како се претпоставља, та његова прогноза почивала је управо на проценама немачких тајних служби.
Савезна влада редовно добива информације о општој безбедносној ситуацији од БНД, Службе за заштиту уставног поретка која делује на домаћем терену и војне тајне службе МАД. Но очито су сви они, пре свега БНД, потпуно превидели да ће се након повлачења страних трупа из Авганистана немачки држављани и авганистански сарадници тако брзо наћи у највећој опасности.
У прилог томе говоре ужурбане мере за спашавање на аеродрому у Кабулу. Сада су и Влада и БНД изложени низу критичких питања и решетању од стране опозиције – само месец дана пред изборе у Немачкој.
Мало људи на терену
Герхард Конрад, бивши високопозиционирани агент БНД, каже да тајне службе морају имати бројне сараднике на терену, што, како је рекао, у Авганистану вероватно није био случај. „Оне морају познавати кретања противника, талибана. Оне морају такође познавати и снаге, намере владе“, рекао је Конрад за јавни сервис АРД.
Посланик Левице Андре Хан претпоставља да су се Немци ослонили на информације америчких служби. „БНД је потпуно омашио код сопствених сазнања“, каже Хан за ДW. „Зашта ће нам уопште таква обавештајна служба?“
Њујорк тајмс је, позивајући се на неименоване изворе, известио да су америчке службе у јулу упозориле на могућу брзу победу талибана. За сада нема званичне потврде те информације.
Како су талибани успели да зачас преузму власт? То се пита и стручњак за Авганистан Јан Келер, чије стручне процене су тражене у Одбору за спољну политику немачког парламента. „Брза победа талибана јако је изненадила и добро умрежене авганистанске и хуманитарне организације које тамо делују већ деценијама.“
Он има могуће објашњење за „изненадну смрт режима“ председника Ашрафа Ганија који је побегао у иностранство: пад морала авганистанске војске. Она очито, претпоставља овај професор, није имала поверења у властиту владу, па се предала. Келер сматра да се тако нешто могло предвидети, али да је брзина којом се то догодило била „посебно драматична“.
Канцеларка као сведокиња?
Келер мисли да влада у Берлину и Бундесвер нису имали много простора за деловање – све је, каже, запечажено у Вашингтону када је бивши председник Доналд Трамп почео да преговара директно са талибанима.
„Талибани су то сигурно схватили као капитулацију“, уверен је Келер. Он искључује могућност да су савезници Американаца, па тако и Немачка, уопште били питани за мишљење. И онда је повлачење америчких трупа убрзано по одлуци председника Џоа Бајдена.
За БНД и Канцеларски уред анализа учињених грешака тек је почела, а њоме ће се сигурно позабавити и нови сазив Бундестага након парламентарних избора 26. септембра. Можда у облику парламентарног анкетног одбора. Онда ће свакако и Ангела Меркел морати да сведочи јер БНД спада у надлежност Канцеларског уреда.
Тада би сведочила као пензионерка – после избора се повлачи из политике – али ће морати да преузме одговорност за евентуално заказивање тајних служби у Авганистану у њеном мандату.
Дојче веле
