Фискални савет Србије није добијао од Владе Србије тражене податке о уштедама и рационализацији јавне управе, у периоду у ком је на снази забрана запошљавања у јавном сектору.
У изјави за Радио Слободна Европа, између осталог, наводи то члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.
„Ми до данас немамо ниједне званичне техничке анализе које кажу – у том и том сектору отпустите толико радника, а у том сектору запослите толико радника“, каже Алтипармаков.
Примена Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који је на снази од 2014. године и требало је да траје до краја 2016. године, након више одлагања, важиће и до краја 2019. године. Разлог увођења те мере пре пет година било је смањење расхода у јавном сектору.
Фискални савет, саветодавно тело одговорно Скупштини Србије, је више пута апеловао да се укине забрана запошљавања, уз образложење да је, иако су јавне фиансије стабилизоване у претходном периоду, оманула реформа јавних предузећа и јавне управе, односно увођење платних разреда и рационализација броја запослених.
„По оба та аспекта нисмо постигли резултате ни близу жељених, а чак у добром делу јавног сектора, уместо унапређења, имамо уназађење услуга које јавни сектор пружа. То је пре свега политичка одговорност Владе, али то је са техничке стране срамота за консултанте Светске банке, пошто је Светска банка била задужена за тај технички део“, објашњава Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.
„Оно што се очекивало, пре свега од тих консултаната Светске банке, је да кажу где су ти вишкови – где треба смањивати број запослених. То се није десило и уместо контролисаних отпуштања у непродуктивном делу јавног сектора, ми смо практично имали стихијско отпуштање радника, односно пензионисање, а у мањем делу отпуштање“, истиче Алтипармаков.
Радио Слободна Европа је анализу Светске банке која је требало да утврди где у јавном сектору постоји вишак, а где мањак запослених, тражио од огранка те институције у Србији. Речено нам је да је власник анализе Влада Србије, те да нам је они због тога не могу доставити.
Одговор нисмо добили ни из ресорних министарстава. Министарство државне управе и локалне самоуправе упутило нас је на Министарство финансија, из ког до закључења текста нису стигли одговори на питања о последицама забране запошљавања и разлозима њеног продужетка.
Према оцени Фискалног савета, забрана запошљавања у јавном сектору највише се одразила на погоршање квалитета услуга у просвети и здравству.
„Забрана је дотукла српско здравство, јер од 2006. године ми имамо мањак здравствених радника, а вишак немедицинских радника. Дакле, причамо о немедицинским радницима који немају систематизовано радно место, ради се о професорима физичког васпитања запосленим на одељењу хирургије, пејзажним архитектама, и разним другим измишљеним радним местима која не постоје у правилнику о систематизацији радних места у здравственим установама“, објашњава Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.
Према процени синдиката, тренутно у здравству недостаје између 3.500 и 4.000 лекара и око 8.000 медицинских сестара и техничара, ток је у том сектору вишак око 15 одсто немедицинских радника.
„Један лекар, уместо 35 пацијената колико му је прописано да их прегледа сада прегледа 70 до 100 пацијената у смени. Имамо доказе за то широм Србије, протоколе у које су ти прегледи уписани. Скоро сам питао Фонд, како плате 70 пацијената, ако може да буде заказано само 35. Десило се то да је услуга дупло гора, јер лекар мора дупло више пацијената да прегледа, а 95 посто грешки лекара долази због преоптерећености, због брзине“, истиче Панић.
Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић истиче да је просвета „талац или колатерална штета“ реформе јавног сектора.
„Да ли је спречено да се запошљавају партијски кадрови – апсолутно не. А да ли је овом и оваквом забраном запошљавања направљен још већи хаос – апсолутно да“, каже Јанковић.
До смањења броја запослених у просвети, према речима Јасне Јанковић, дошло је због природног одлива запослених – односно одласка у пензију око 2.500 просветних радника годишње, на чија су места долазили млади људи, али са уговорима на одређено време.
Јасна Јанковић, пак, подсећа да је 2017. године промењен Закон о основама система образовања и васпитања, који је, како истиче, између осталог омогућио да се манипулише расподелом радних места.
„На тај начин што смо контролу о избору директора потпуно истргли из руку запослених који више о томе не одлучују и ставили је у руке једног човека – министра просвете“, тврди Јанковић и додаје да не постоје званични подаци да ли су директори чланови политичких странака.
„Не постоји никаква забрана да директор буде члан неке партије, иако постоји јасна забрана да школа није место за партијска окупљања, нити било какву пропаганду, а опет сте пре неколико недеља, у сред кампање за изборе, имали партијску трибину у школи“, прича Јанковић.
РСЕ
