Дебакл Вучићеве борбе против криминала и корупције

„Прокламована борба против тајкуна је, по мом дубоком уверењу, имала за циљ застрашивање људи како не би финансирали било кога сем странке на власти“ – каже за Данас адвокат и члан ПСГ Божо Прелевић.

Он додаје да је након скоро шест година свима јасно какви су резултати Вучићеве борбе против криминала и корупције.

“ Само слепи не виде да се ваљамо у криминалу. Само слепи не виде до које мере се купамо у дроги, до које мере нема одговора на малверзације и грађевинске радове у Београду“ – истиче Прелевић.

На спекулације да би Драган Ђилас могао бити кандидат опозиције за градоначелника Београда, Александар Вучић је рекао да ће то бити „борба народа против тајкуна“, што наш саговорник сматра бесмисленим.

“ Могао је да каже да је Ђилас тајкун 2012. али пет година након тога нема право. Нема никакве доказе против њега а притом располаже свим инструментима власти. Вучић покушава да замаскира све што је СНС у међувремену урадила у Београду, а што је неупоредиво са оним што је Ђилас радио, и због тога покушава да га дискредитује „- наглашава Прелевић.

Он додаје да добро познаје Ђиласа и да верује да ни он сам још није донео одлуку о томе да ли ће се вратити у политику, али да се актуелна власт тога очигледно прибојава.

„Имам информације о томе да се у Београду спрема озбиљна крађа гласова. Повећавају се притисци на сигурне гласаче, људи се уцењују губитком посла. Говорећи о тајкунима, Вучић се бирачима обраћа са претпоставком да су имбецилни“ – каже Прелевић, подвлачећи да је прокламована борба против корупције и криминала доживела потпуни дебакл.

Програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић каже за Данас да су упорно понављане речи „борба против корупције и тајкуна“ донеле политичку популарност Александру Вучићу, и да је са те стране разумљиво што се ти термини поново јављају у политичкој комуникацији.

„Ипак, претња богатим појединцима који су наводно држали под контролом власт данас је мање уверљива, имајући у виду да у протеклих пет година не само да није било пресуда, него није вођен ни један поступак против такозваних тајкуна, који би се односио на неки вид корупције“ – истиче Ненадић.

Он додаје да је против Мирослава Мишковића вођен поступак у области привредног криминала, а не онога за шта га је Александар Вучић јавно оптужио – „да је неке министре из претходне власти плаћао са по неколико десетина хиљада евра месечно“.

“ То чак није било ни предмет истраге „- подвлачи Ненадић.

Прва велика акција тадашњег првог потпредседника владе у борби против тајкуна започела је бомбастичним хапшењем Мирослава Мишковића, власника Делта холдинга и његовог сина Марка крајем 2012. због наводних малверзација у приватизацији путарских предузећа.

Резултирала је одбацивањем оптужбе, али првостепеном осудом за утају пореза, која је у тај предмет придодата тек када се видело да Мишковићи нису криви за случај путарских предузећа због ког су спектакуларно ухапшени, а што је Вучићу била одскочна даска за раст рејтинга.

Мирослав Мишковић је у својој завршној пред Апелационим судом који ће ускоро одлучити да ли ће одбацити пресуду за утају пореза, навео низ апсурдних детаља са овог суђења, који указују да га је за то кривично дело осудило заправо „политичко мишљење, а не докази“. Мишковић је тада навео и да су таблоиди приликом његовог хапшења и процеса спроводили најгору могућу кампању против њега, његовог сина, породице и компаније Делта. Та спрега на линији Вучић – таблоиди, показала се, заправо, као добитна комбинација у блаћењу свих привредника или бизнисмена који нису били по вољи властима, нарочито када је некога од њих требало осудити и пре суђења.

Потом је следило хапшење Драгослава Космајца, кога је Вучић означио као највећег нарко-дилера у Србији. „Сви се, бре, плаше и сви ћуте о томе да људи из полиције и других служби имају контакте са њим. Његово име нико, осим мене, не сме ни да спомене“, рекао је тадашњи премијер у једном од драматичних обраћања медијима, оцењујући да је Космајац „један од најинтелигентнијих људи којим су сви фасцинирани“. Чувени нарко-дилер касније је ухапшен у свом стану у доњем вешу. Напослетку је пуштен на слободу, уз оптужбу да је подстрекавао руководиоца катастра да упише око 7.5 ари земље у његово власништво и тиме нанео штету држави.

Спорне приватизације

На случај 24 спорне приватизације указивала је покојна Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције. Да оне морају бити решене упозоравала је Европска унија у више наврата, а Александар Вучић се након доласка на власт обавезао да ће све предмете решити „у наредних неколико месеци“. Ниједан од њих до данас нема судски епилог.

Данас.рс