Деца купују дрогу на трафикама!

– Углавном су то биле млађе особе, најмлађи пацијент је имао само 14 година – каже у интревјуу за “Вечерње новости” професор др Славица Вучинић, интерниста, клинички токсиколог, начелник Националног центра за контролу тровања Војномедицинске академије у Београду. – Жалили су се на вртоглавицу, ошамућеност, немогућност самосталног хода, лупање срца, мучнину, повраћање. На прегледу је објективно регистрован убрзан срчани рад и до 160 откуцаја у минути, повишен артеријски крвни притисак, агресивност, конфузност, дезоријентисаност.

* У којем облику нове психоактивне супстанце стижу на тржиште?

– Као освеживачи ваздуха, “пилуле за забаву”, соли за купање, прихрањивачи биљака, витамини, индустријске хемикалије, узорци за испитивање и слично.

* Како се дистрибуирају?

– Улични дилери полако губе примат, а све је већа продаја путем интернета или преко тзв. хед и смарт шопова. Могли су да се набаве чак и на неким трафикама, али је у међувремену, срећом, већина тих места затворена.

* Каква је тренутна ситуација у нашој земљи?

– На тржишту је присутно више дрога, укључујући и синтетске. Потпуно су избрисане границе међу друштвеним слојевима, и све је већи број младих корисника. Такође, не смањује се ни број корисника контролисаних психоактивних супстанци. У токсиколошкој амбуланти Националног центра за контролу тровања у ВМА током 2014. године због тровања бензодиазепинима лечено је 69 малолетника, 170 особа је збринуто због хероина, од тога 30 адолецената. Због злоупотребе марихуане лечили смо 50 особа, међу њима и 30 адолесцената, због екстазија 10, због кокаина пет.

* Колико нових психоактивних супстанци има данас на тржишту?

– Најмање 450 из различитих група, али се овај број свакодневно повећава. Проблем је што не могу том брзином да се стављају на листу контролисаних.

* Које групе су најзаступљеније?

– Синтетски канабиноиди су проблем у нашој земљи, али нове ПАС обухватају и оне са којима се још нисмо сусретали: синтетске катиноне, фенетиламине, триптамине, синтетске опијате. Дакле, и стимуланси, и депресанти централног нервног система. Све ове супстанце дају клиничку слику и ефекте који личе на клиничке ефекте контролисаних психоактивних супстанци, али су знатно јачи. Рецимо, синтетски канабиноиди су супстанце које хемијски не личе на контролисане канабиноиде, али функционално су сличне канабису. Делују на исте рецепторе у мозгу, али су 20 до 100 пута јачи и делују дуже. Самим тим је и клиничка слика и тежа и дужа.

* Како се праве?

– Илегална индустрија направи неку биљну мешавину. Потпуно је све једно које биљке су стваљене, да ли је нана, тимијан, или нешто треће, и онда се попрска синтетским канабиноидима. Сирови материјал се допрема у Европу из западне Азије, северне Африке и Латинске Америке. Када стигне у Европу биљна мешавина се попрска. С обзиром на то да је то и до 100 пута јаче, неколико десетина милиграма је довољно по препарату да да изражене ефекте. Од једног килограма сировог материјала који стигне у Европу направи се на хиљаде препарата. Међутим, проблем је што то није прецизно. Када се попрска, негде буде више а негде мање супстанце, па се и клиничка слика корисника разликује, што се тиче тежине ефеката.

* Који ефекат се постиже?– Реакција је индивидуална. Код некога се постиже еуфорија, добро расположење, а код другог параноја, психоза, убрзан срчани рад. Оно што смо у протеклих 10 година уочили је да се јављају ефекти на централни нервни систем. Почиње са конфузијом, вртоглавицом, халуцинацијама, праћено екстремном агитираношћу, конвулзијама, грчевима и психозом. Како је један од првих синтетских канабиноидних препарата који се појавио на тржишту имао назив “спајс”, психоза која се јавља у тим ситуацијама добила је назив спајсофренија, јер је слична шизофренији. Она може да траје и пет дана, а други соматски ефекти пролазе за четири до 14 сати. У новим студијама као последица употребе ових супстанци забележени су и излив крви у мозак и инфаркт миокарда, оштећење бубрежне фунцкије, па и смртни исходи, што значи да листа клиничких ефеката још није коначна.

* Како се користе синтетски канабиноиди?

– У свету се продају као “спајс”, “спајс силвер”, “спајс голд”, а код нас као “биљни тамјан”, “црна трава”, “бели слез”, “луминејт”, “бед мед”. Пласирају се као освеживачи ваздуха. На кутији пише да није за људску употребу, садржи бели слез, и служи за освеживање просторије. Када се отвори кутијица унутра је мешавина слична трави. Конзумира се тако што се запали у неком тањиру и удишу се испарења или се направи џоинт за пушење, а неки чак праве и чај.

* Колико кошта паковање?

– 1.000 динара, лако је достпуно и може да га направи ко хоће.

* Које још супстанце имају синтетски облик?

– Постоје синтетски катинони, али су они много опаснији. У продаји се налазе као соли за купање или прихрањивачи биљака. Ту је мефедрон, метилон, МДПВ и други препарати, под називом “ајвори вејв”, “вајт лајтнинг”, “ајвори софт”. Може да се пуши, пије, инјектира, ушмркава. Човек од тога има халуцинације, напад панике, суицидалан је, али је и агресиван, па су забележени случајеви физичког напада особа под дејством ових супстанци. Под дејством тих дрога конзумент иде као зомби, потпуно је избезумљен, 10 људи не може да га савлада. По коришћењу је ова група на четвртом месту, одмах иза кокаина, амфетамина и метамфетамина. Студија рађена у Великој Британији је показала да је 42 одсто младих људи који иду по клубовима, тзв. клабера, пробало мефедрон.

* Шта су “пилуле за забаву”?

– То су бензилпиперазини који се продају као таблете или у бочицама као течност. Углавном се пију. Има ефекте сличне амфетамину.

* Која је најопаснија група?

– Синтетски опијати. Они су као хероин, али су знатно јачи. Слични су опиоидном аналгетику – фентанилу. У Европи и САД су се појавили као “синтетски хероин”, “чајна вајт” или “дизајниране дроге”. Довели су до смрти стотине корисника у Европи и Америци. Од морфина је 10.000 пута јачи, а од фентанила 100 пута. Ако је доза мала ефекат је сличан хероину, али ако се само мало појача, доводи до прекида дисања и коме.

Б. Лаћарак, Новости

Фото: П. Митић