Окупиране територије – Шта су коме скривила наша деца, која су због тешког детињства проведеног у изолацији само желела да се окупају у Бистрици. Њихово детињство сурово је прекинуто хицима из аутомата које су испалили нељуди.
Овако мештани Гораждевца, страдалничког села крај Пећи, из године у годину, сада већ читаву деценију и по, парастосом у сеоској цркви и изласком на гробље обележавају трагедију која не може да буде заборављена.
Кобног 13. августа 2003. године са 78 метака у два рафала и једним појединачно убијени су Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12), а тешко су рањени тада 12-годишњи Марко Богићевић, годину дана старија Драгана Србљак, Богдан Букумирић (14), као и Ђорђе Угреновић (20).
„Све мисије, почев од Кфора, Унмика и Еулекса, обећавале су да ће пронаћи починиоце, а тадашњи шеф Унмика је рекао да ће преврнути сваки камен да пронађе убице. И ништа. Данас се истрагом више нико не бави. Затворена је, што је срамота за читаву међународну заједницу „, не скрива разочарање Ђорђе Угреновић, један од четворо рањених на Бистрици.
Паљењем свећа и парастосом у цркви у Гораждевцу и данашњи дан вратиће сећање на убиство двојице српских дечака на које су рафалну ватру отвориле особе скривене у жбуњу.
Мештани ове српске енклаве у срцу Метохије, као и родбина настрадалих дечака, верују да правосудни органи знају ко су убице, али да не желе да их казне.
„Сећам се свега као да је било јуче. На реку сам дошла неколико минута пре пуцњаве и у тренутку нисам ни била свесна да ми је метак „прошао“ кроз ногу. А тада сам, као кроз маглу, видела моје другове Ивана и Панту како падају и чула запомагање рањених…“, причала нам је Драгана Србљак.
Због убиства српских дечака одржана је и хитна сендица СБ УН и светски званичници су осудили овај злочин, али убице нису приведене правди. Еулекс је обуставио истрагу уз образложење да ће је поново отворити уколико буде нових доказа.
Зато се житељи ове енклаве надомак Пећи, у којој је остало мање од хиљаду Срба, надају „праведнијој правди“, коју нико није избегао – Божјој!
Д. Зечевић, Новости.рс
Туга и срамота за Међународну заједницу, а трагедија за Србе и несретнике који их “воде”. Имају ли децу, Тадић, Николић, Вучић, Дачић…..
За Динкића, Вука и сличне нећу ни да говорим….
Надате ли се добром вашој деци, ако сте заборавили да су деца у Гораждевцу пострадала, док су ваше обавезе биле да остваре детиње снове и одрасту…..