Европска статистичка агенција Еуростат објавила је пре неколико дана билтен са статистичким подацима земаља које су кандидати за чланство Европске уније, што се своди на Западни Балкан (Србија, Албанија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија и територија Kосова) и Турску.
С обзиром да су сви показатељи упоређени са просеком ЕУ у очи упада колико је овај регион далеко од стандарда Уније. Рецимо, бруто домаћи производ по глави становника ЕУ у 2017. години износио је 30.000 евра. С друге стране, не рачунајући Турску, највећи БДП по становнику имала је Црна Гора 6.900 евра, а затим Србија са 5.600 евра, 5,3 пута мање од просека ЕУ. Треба напоменути да је БДП по становнику Србије током 2018. године порастао на 6.100 евра.
Остале земље дебело заостају, па тако Македонци имају 4.800 евра по човеку, БиХ 4.400, а Албанија свега 4.000 евра. На зачељу је Kосово са 3.600 евра по становнику што је чак 8,3 пута мање од просека Уније.
С друге стране, у последњих 10 година (2007-2017) БДП по становнику ЕУ је порастао за 15 одсто, док је на Kосову раст износио 89 одсто (од 2009. до 2017). По овом параметру Србија је нажалост последња у региону са деценијским растом од свега 30 одсто, дупло мањим од Северне Македоније на пример. Опет то је било двоструко веће од раста ЕУ. Слична је ситуација и када се гледа реални раст БДП-а. За десет година ЕУ га је повећала 8,6 одсто, Србија за око 15 одсто, а Турска целих 63 одсто.
Гледајући структуру стварања бруто додате вредности, као разлике између вредности свега новоствореног и потрошеног у једној години, очигледно је да земље кандидати имају далеко већи удео пољопривреде, а углавном мањи удео услуга у стварању БДП-а у односу на ЕУ.
Занимљиво је и да пољопривреда са свега 1,7 одсто доприноси БДП-у ЕУ, док је у Србији око 10 одсто, а у Албанији скоро 22 одсто. Такође је занимљиво и да Србија има највећи удео индустрије у БДП-у, како у региону тако и у односу на ЕУ. Тако индустрија учествује са 26,5 одсто у стварању српског БДП-а, док је у ЕУ то испод 20 одсто. Ово би могло да баци и друго светло на тврдње како је Србији потребна индустријализација како би достигла европску привреду. С друге стране у ЕУ услуге доминирају са 73 одсто, док у Србији учествују са нешто преко 60 одсто у стварању БДП-а.
Период који је Еуростат покрио својим извештајем обележила је светска финансијска криза која је избила 2008. године, а опоравак од кризе најбоље се види у променама у спољној трговини односно трговинском дефициту. У 2018. у односу на 2008. годину извоз Србије је удвостручен, са седам на 15,6 милијарди евра, док је увоз повећан са 15,5 на 20 милијарди евра. Отуда је Србија у протеклој деценији забележила и највеће смањење дефицита, са 8,5 милијарди 2008. на 4,4 милијарде десет година године.
Ипак то је и даље највећи дефицит (у апсолутном износу) у региону, не рачунајући Турску. Посебно је добар резултат Србија остварила у размени са ЕУ. Од дефицита од 4,4 милијарде евра 2008. године дошли смо до мањка од 752 милиона евра прошле године. И друге земље су смањиле дефиците са ЕУ у последњих десетак година.
Македонија је са дефицита од пола милијарде дошла чак до суфицита од 23 милиона евра. Турска је са дефицита од чак 7,5 милијарди дошла до суфицита у трговини са ЕУ од скоро три милијарде евра. Поред тога, Србија је убедљиво најзначајнија инвестициона дестинација у региону са 2,4 милијарде нето страних директних инвестиција у 2017. Остатак Западног Балкана привукао је око 2,1 милијарди евра те године.
Међутим, то је за стотинак милиона евра мање него што је износио нето прилив инвестиција 2007. године. Не рачунајући одливе, бруто прилив СДИ у 2007. био је за 650 милиона евра већи него у 2017. години.
Први по неједнакости
Најважнија статистика је вероватно она која показује демографска кретања, а она никако није повољна за Србију. Србија је у 2017. имала, после БиХ, најнижу стопу рођених на 1.000 становника, свега 9,2, мање и од просека ЕУ (9,9/1.000). С друге стране стопа смртности је највећа са 14,8 на 1.000 становника. На другом крају спектра је Kосово са 16,8 рођених на 1.000 становника и 5,4 умрлих.
Поред тога Србија има највећу неједнакост дохотка у региону, а одмах иза Турске. Наиме, док 20 одсто најбогатијих у ЕУ имају 5,1 пута већи доходак од најсиромашније петине, у Србији је та разлика 9,4 пута. И све остале земље у региону имају већу неједнакост, али док су је у претходних пет година (од 2012.) они смањивали, у Србији се повећавала. По још једном неславном показатељу смо на првом месту, а то је ризик од сиромаштва у ком се налази 25,6 одсто становника Србије, док је најнижи у БиХ 16,9 одсто колико је и у ЕУ.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
